E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 28

DEO TREĆI
Sedamnaestogodišnji Juda posmatrao je sa drveta
masline Rimljane, kovao planove u sebi kako će ih ubijati,
jednog po jednog, još malo, još koju godinu... Ostao je
bez druga Ješue, bez najvećeg oslonca i najvećeg čudaka
kojeg je svet video. Ješua se protivio Judinim ambicijama
da bude Zelot. Kada bi videli Rimljane, Ješua ga je učio
sasvim suprotno: „Ko se mača drži, od mača će stradati.
Ti nećeš biti ratnik, tebi je predodređeno da širiš Reč“
„Ješua, ti kao da ne živiš ovde! Pogledaj, mi smo njihovi robovi. Jednom će Zeloti podići ustanak i oterati
Rimljane zauvek.“
„Daleko je to vreme odavde, a za tebe imam plan da
budeš srećan. Zamisli, kada bi ovim ljudima rekli da ih
volimo i kada bi im poslali osmehe! Stigla bi u njihova
srca svetlost koju nisu dobili do sada. I onda bi oni bili
bolji.“
Juda je odmahivao glavom i nervirao se. Duh buntovnika i ratnika nije želeo da veruje u ovakve blesave reči.
„Kako ti, tako moćan, samo pričaš o ljubavi? Zar ne bi
mogao da pošalješ vetrove na ove vojnike i vratiš ih odakle su stigli?“
„Mogu... To nije moj zadatak. Samo Otac poznaje razloge zbog čega se sve dešava, samo smem da činim što
mi dopusti.“
„Kako izgleda Otac?“
„Kao mi, ali nema ovu kost i meso.“
„Jesi li ti sa neke zvezde?“
28