E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti

DEO ČETVRTI Padao je sumrak na Radan planinu. Kraj leta doneo je svežinu večeri, kao i jutra. Sara se probudila ispod starog oraha, pogledala oko sebe, i sve je bilo po starom. Njeno dvorište, njena kuća, njen svet... u daljini komšijske kuće, nema šarenila, a nema ni ruže pored kapije. Brzo je ustala i zapitala se kako je moguće da je tako brzo zaspala, kao u sekundi. A nije to bio san, sve je istina, potpuno je svesna svega, shvatila je sve i sve je istina. Požurila je u svoju kuću, sve je bilo onako kako je ostavila, čak je i televizor bio upaljen. Pogledala je na telefon, internet nije mogla povezati, niko je nije tražio. Razočarenje je preplavi, sve dok se ne seti susreta sa Magdalenom. Nešto je htela da joj poruči i mora sama razotkriti o čemu se radi. Nije tu noć mogla spavati, sređivala je utiske, zapisivala sve što je videla, čula i doživela. Ujutru je ponovo spakovala stvari i vratila se u Prokuplje, brže nego što je mogla da zamisli, već juče. Kako život zna obrte da napravi, da ne možemo ni dan jedan isplanirati. Nije htela tako brzo da se vrati u knijžaru, na vratima je napisala da je u sledećih sedam dana na odmoru, a sad je bila dovoljno odsutna... Nije bilo poruke od Aleksandra ni na internetu. Videlo se po njegovom profilu da nije bio previše zauzet, imao je vremena zezati se sa prijateljima. Poslala mu je pitanje da li je nekome poslao rukopis, on je samo kratko odgovorio: „Ne, nisam imao vremena. Ovih dana ću.” „Nemoj, vrati mi ga. Imam nastavak. Imam ti mnogo toga ispričati. Možeš li doći sutra kod 104

E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 104