E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 100

njegova duša nikada nije zaboravila ništa, te je njegov
duh, njegova podsvest poslala kroz vreme, tebi, svoju
priču. Vibrirala si, nadarena si, otvorena za sva tri sveta.
On je bio most, ne izdajnik. On je prvi apostol, ali i
trinaesti. Onaj koji je najviše znao.”
„Da... Prvi i trinaesti. Te reči sam zapamtila i zapisala...
Osetila sam njegovu patnju, ali i tvoju.”
„Danas ja osećam tvoju bol. Dozvala si me, a da nisi
bila ni svesna. Vrati se, idi kući. Patiš.”
„A on? Hoću li ja biti sa njim ili se zavaravam?”
„Ja nisam tu da ti kažem ono što ti sleduje, jer je ovo
sa Judom bilo tebi suđeno, kao i dolazak u ovaj svet.
Ništa drugo čoveku nije predodređeno osim posebnih
stvari. Ti ćeš se vratiti i prihvatiti njega onakvog kakav
jeste, a to nije potpuno onaj čovek o kakvom si maštala.
Samo tako možeš ostvariti ljubav.”
„Kakav je? Ima li on neku falinku... oprosti mi, to znači
nedostatak. Zašto imam osećaj da me odbacuje od sebe,
a da mu, u isto vreme, odgovaram“.
„Povlačio se svaki put kada si mislila da jedva čeka da
te vidi. To će biti test tvoje ljubavi, draga Sara. Uživaj u
ovim blagodetima, ja ću te blagosiljati i biću uz tebe. I
znaj, tvoje suze osećam i rastužuju me. Prati srce šta ti
govori i nećeš imati vremena za plakanje. Šta znaš o
Aleksandru? Kolio puta su te uplašile njegove oči?”
Sara se štrecnu, hladnoća je obli. „Kako ti znaš?”
Boginja spusti svoju desnicu na Sarino teme i ova oseti
toplo strujanje po telu. Kao da je izbacila iz nje negativnosti. Onda je nestala, brzinom svetlosti.
100