E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 10

za spavanje pored otvorenog prozora, ali Sari je smetala
buka sa ulice i rado bi podnosila težak vazduh u sobi. Dok
je živela u roditeljskoj kući, često je slušala opravdane
kritike, da se može ugušiti tokom noći, ali sada je sama i
može mirno da odluči kako će spavati. Prošle su dve
godine od kako je napustila Niš i preselila se u Prokuplje.
Morala je rešiti muku u svom životu, koja se zvala „rad
kod privatnika i mučenje za minimalnu platu“, ostavila je
roditelje, brata i njegovu porodicu, čak je i dvogodišnjim
blizancima ustupila svoju sobu, jer nije želela da se vrati.
Rešila je da rizikuje, makar ostala bez ičega, podigla je
kredit i otvorila malu knjižaru u Prokuplju. Bio je to
prelom u trideset šestoj godini života, kada više nije
umela sebi da objasni, da li živi ili joj se to samo čini. Uz
maksimalan trud i mnogo ljubavi prema sebi i svetu
knjiga, uspela je da ostvari ono čemu je težila. Biti
nezavistan i smiriti dušu. Zarađivala je za sebe, skromno i
dovoljno. Nabavljala je samo jednu vrstu knjiga, one koje
su pripadale misterijama, ali i one koje su se bavile
glavnom temom u današnje vreme - kako se preobraziti i
živeti pozitivno. Pratila je najnovija izdanja tako da se u
njenoj maloj radnji moglo pronaći ono što je tek izašlo iz
štampe. Izlog Sarine knjižare bio je šaren i veseo, zidovi
lokala ofarbani u više boja. Svojim radom privukla je
dovoljan broj ljudi da joj dolazi i redovno kupuje knjige.
Nedaleko od ulice gde je knjižara, uselila se u garsonjeru
koja je bila najveći trošak, ali pomirila se sa tim, jer drugačije nije moglo.
Mesec maj doneo je tu vrstu nemira, nešto nad čime
10