hodao zemljom, ako nije došao istinu da donese?''
''Evo ga, ponovo se budi!''doviknuo je monah za Filipom, nimalo iznerviran. Njega je ova rasprava zabavljala. Filip je žurno izlazio iz dvorišta, kao da ga neko
juri. Sve vreme držao se za gušu. Marta ga je pratila u
stopu i ništa nije smela pitati. Videla je pred sobom
prelepog crnokosog diva, kako je poput probuđene zveri
bio spreman da se obračuna sa nekim. Naslonio se na
auto i pokušavao da dođe do daha.
''Izvini, mogu li ti šta pomoći? Hoćeš vode, da
donesem flašu iz auta?''
‘‘Ne, samo mi treba vazduha. Nešto je ozbiljno počelo da me guši. Verovatno na nervnoj bazi, srce se popelo
u grlo. Bilo mi je lepo, sve dok mi nije spomenuo haos.
Ja nisam nikakav haos napravio.”
‘‘Ma, pusti ga, to je starac koji te zeza, na onaj očinski
način. Čuo si ga šta je rekao. Trebalo bi da se pomolimo.”
‘‘Ko je on? Gde su ostali iz manastira?''
‘‘Unutra su, ima ih još. Ovog čoveka sam viđala i ranije, voli ga narod. Sa svakim on popriča.”
‘‘Meni se ne sviđa. On zna nešto.”
‘‘Pa, svi oni nešto znaju. Jesi li spreman za dalje? Da
vozim ja?''
''Ne, idemo peške, znam kuda. Od manastira afaltni
put vodi do podgrađa. Stižemo do naselja Hisardžik i do
džamije. Odatle, 500 metara otprilike, postoji
pristupačan put, ali pun je korova i zmija. Mislim da je
staza sa južne strane. Ne moramo to sve danas da
34