''Da, zato neki istoričari smatraju da je ovde preteča
renesansi. Ali o tome ćemo kasnije. Radi se o tome da
ona freska uopšte ne govori o uskrsnuću Hristovom. A
na drugom zidu postoje dve koje su vezane za nju. Sveti
Sava i Simeon.”
Filipu su oči zasuzile, osetio je naglo lupanje srca i
ponovo onaj osećaj, kada ne zna da li sanja ili se stvarno
dešava.
‘‘Izvini, mislim da se ne mogu tako lako pribrati. Ovo
sam poslednji put osetio kada sam počeo čitati Stefanov
rukopis.”
‘‘I ja sam se tako osećala. Prvo mi je neko nešto
rekao, onda sam sama povezala.”
‘‘Ko ti je rekao, i šta?''
‘‘Ujak moje najbolje drugarice. Pripadnik Templara.
Bila sam kod njih za uskrs. Kada je čuo da se interesujem
za vaš slučaj, ispričao mi je nešto u vezi freske Svetog
Save. Onda sam u samoći i videla to što on vidi, pa mi se
otvorio i”Beli anđeo''. Zvala sam ga i pitala koliko je
pametno da te zovem... Rekao je da pratim znamenja i
svoje srce. On smatra da imam taj dar, da povezujem
stvari, pa je pristao da mi šalje samo teze, putokaze, ne
znam zašto. Našla sam se na putu istraživanja, a ne
znam gde sam. Obavestila sam ga da ću u svom blogu
objaviti post o tome, ali prvo ćeš ti da ga pročitaš.”
‘‘Čitao sam tvoj blog, sviđa mi se.”
‘‘Hvala, to mi je razonoda. Sada ćeš ti da pročitaš,
ono što ću objaviti, odmah večeras. A onda ću ti reći, šta
mi je on odgovorio. Šta je, u stvari, sledeće. Biće i tebi
18