kao da tamo postoji molekul DNK. Molekul DNK u
vodenom rastvoru, ima kontinuiran zvuk, on emituje neki
zvuk. On proizvodi složenu melodiju sa muzičkim izrazima
koji se ponavljaju. Melodija lijepo zvuči, interesantna je, to
je sam po sebi veoma zanimljiv fenomen. Šta sam čuo kada sam ga ozračio sa ultrazvukom, kao što je ultrazvučni
aparat? Umjesto složene melodije, ostala je samo jedna
usamljena nota... "
Ovo je samo jedan delić od objavljenog teksta, i to
sasvim dovoljan.
Iz Filipovog dnevnika
Zagazio sam na tlo Hercegovine, u selo Vlahovići.
Nepregledno zelenilo, neopisive lepote, božanska kreacija,
i sunce što mi prijateljski ugreja obraze. Osetih se kao
dečak koji se vratio kući. Živote, da li je ovo stvarnost? I
šta je stvarnost, prošlost i sadašnjost, budućnost? Ma,
nema ničega, sve je sada! Kući idem,tamo preko onih
brda, gde sam pozdravljao ptice i pčele na cvetu. Tamo
sam bio Elez, katarski duhovnik, učitelj, pisac, poljoprivrednik. Vidim braću, urezuju u kamen svaki detalj iz
naše vere, nauke i života. Ako nam knjige spale, kamen će
ostati, njemu ni hiljade godina ne mogu ništa... Urezali su
sve naše simbole, neko će pročitati kada vreme dođe. To su
stećci. Hodam, isto onako kao u snu, osećam da lebdim.
Nema Barbare, tu je samo Marta, prati me u stopu, i ona
se seća, vidim joj to u očima. Nebojša i David su nas pustili
138