profesor iz Kruševca rešio je da pobegne u prirodu.
Zakupio je vikendicu na Zlatiboru i odlučio da tamo
provede bar mesec dana. Osetio je ogromno olakšanje
kada je rasporedio svoje stvari u tom utočištu, kada je
mogao da čuje svoje korake i da prodiše punim plućima.
Nije želeo odmor na moru ili u nekoj dalekoj zemlji,
dovoljna je planina i duševni mir. Telefon je isključio ali
nije se odrekao interneta. Laptop je morao biti tu, zbog
ljudi koji su ga i dalje kontaktirali radi podrške. Od srodnih duša neće pobeći. I baš tih dana javila se najbliskija
osoba, samo što je njemu trebalo vremena da shvati.
Privukao ga simpatični lik devojke koje mu uporno daje
do znanja da moraju razgovarati. Nije ukapirao koliko
mu šalje signale ljubavi, da mu šalje svetlost na daljinu i
voli ga bezuslovno. Nije ništa govorila o sebi, na njenom
profilu mogao je videti sve osim detalja iz privatnog života. To ga je pomalo zabrinjavalo, pomišljao je da to
može biti lažni profil, neko ko želi izvući još koju informaciju za javnost. Prošlo je skoro mesec dana, kada je
konačno rešio da se zbliži sa njom.
''Dobro, reci ono što pokušavaš. Znam da sam bio
hladnokrvan, možda i grub. Ti ne znaš, šta sam prošao...
Samo sam oprezan.”
''Otvorio si gvozdena vrata, a kažeš da si doživeo
neuspeh... . .”
Bio je to početak bliskosti, rezultat Martine upornosti
da ga okrene sebi. Za to je disala od kada je prvi put videla Filipov lik... Došao je dan da ga vidi pred sobom.
Filip je samo Darku javio kuda je krenuo.
13