Moja Slavka se zadevojčila. Počinje od štrkljaste devojčice da se
polako pretvara u lepu devojku. A kako vreme prolazi mene neki
strah počinje da hvata. Šta ako moje ćerke ne budu imale razumevanja za moj život ovakakav kakav je? Dok su male sve možeš da
im serviraš. Da im daš čokoladu ili lutku i da misle da je sve u
najboljem redu. A šta ako i one počnu da me osuđuju kao što to rade
ljudi oko mene? Ne znam kako ću to da preživim! A ne umem drugačije da živim.
Jednog dana iz starog komšiluka došla Rajka, prva komšinica
tamo gde smo stanovali. Donela pismo. Ne za mene. Na Slavku
adresirano. Iz Australije. Setio se Ranko da ima ćerku. I pisao.
Otvorim pismo. Morala sam! Slavka je moje dete. Hoću da vidim šta
to posle toliko godina hoće otac da joj kaže. A on piše da se sredio.
Da lepo zarađuje, ima kuću. Oženio se, ali nema dece. Ne može žena
da mu rodi. A on poželeo da ima naslednike. I setio se Slavke. Do
sada nije. Ni žutu banku da joj pošalje! Kako sam živela sa njima i šta
sam imala da im pružim, to ja znam. A on se sada setio da mu je
ćerka odrasla. I poželeo da je vidi! Ništa manje nego da dođe kod njega i njegove žene. Da će da joj omogući da živi kako je zaslužila. A ne
pita kako je do sada živela. Čak ni adresu stana nije znao nego na
staro dvorište poslao pismo.
Šta da kažem? Sita sam se isplakala. Ne ide da joj ne pokažem
pismo, a ne mogu ni samo tako da joj ga turnem u ruke. Kako da joj
objasnim da se njen tata iznenada zaželeo ćerke?
Mislim da to čak nije ni bila njegova ideja. Sigurno ga žena
pritisla da piše. Možda i njoj počeo da vrda, pa misli da će tako da ga
veže za kuću. Kad već nije mogla da rodi da bar prigrli njegovo dete.
Svašta je žena u stanju da uradi da sačuva čoveka do koga joj je stalo.
Sad to znam, onda nisam!
Dala sam joj pismo. Nisam smela da ga sakrijem od nje. Ne bi
bilo ispravno! Ko sam ja da njoj krojim sudbinu, kad ni svoju nisam
znala ljudski da iskrojim. Neka sama odluči šta joj je činiti.
Posle sam našla pismo ispod njenog jastuka. Svo zamrljano
suzama. Nije ni Slavki lako. A ja moram da budem po strani. Ako joj
138