pokazali. Ne bi oni njega bocnuli, ali otkud on to zna! I zapretili mu da
će loše da se provede ako se približi Jasmini ili ako negde bude pričao
o njoj. Bora sitna duša, uplašio se na smrt. Kad je vidi na ulici prelazi
na drugu stranu. Ona u početku zazirala, a posle vidi da se on sklanja
pa joj odlaknulo. Živnula opet.
Izgubio joj se onaj paćenički izraz u očima. Došla kod mene pa
me ljubi i zahvaljuje. Samo joj liju suze. Mani me se ženo! Nisam ja to
učinila da bi mi se ti zahvaljivala. Nego pamet u glavu i od sada gledaj
s kim se družiš!
Eto, ni sanjala nisam da ću u popovoj ćerki da steknem prijateljicu. I danas smo bliske, mada je ona i dalje fina.
Prolaze godine kao tren. I ne primetiš kad proleti. Samo po deci
vidiš kako se od zamotuljaka koje si u krilu držala pretvaraju u odrasle ljude.
Povremeno mi navrati i Duško! Onaj isti koji je onako bio zaljubljen u mene dok smo bili u palanci. Sada je i on u Beogradu. Nije se
oženio, kaže i da neće! Davno se preselio, snašao se ovde lepo. Radi,
ima stan, dobru platu. I još uvek neke želje u vezi mene. Ma zna on
sve! Nije od juče! Mislim da bi i zagrizao i oženio se sa mnom kada
bih ja to htela. Ali, neće dušaaa! To se ništa kod mene nije promenilo.
Čovek na svom mestu, ne mogu da kažem! Petoro da rodim sa
drugima ne bi mu smetalo. Ali, jebi ga! Valjda je tako negde zapisano!
Radim i dalje. Malo sam napredovala. Sada šijem komplikovanije stvari. Ali tu je sve isto. Obrni, okreni, traka je to. Samo gledaš kako ćeš što brže i bez škarta da završiš posao. Jedva sačekamo
vreme za jelo, F