Тужна је и сама. Сама, али не и усамљена. Бела је, али не и празна. У мраку је, није обавијена
тамом. Њено име је Зое и она живи на Врху света. Зое је део ентеријера који је ишчезао, део
намештаја који нестаје. Покретна васељена или булка у мрклом мраку.
Кад Зое размишља, граница нема. Мада, понекад, она себи самој није довољно добра. Зое има
способност да хвата снове. Успе да задржи понеки и свој.
Можда је Зое неко казнио и закључао на Врху света, па је он почео да се гули и труни и да