De Nobis 12 | Page 17

ми је она! Први пут сам је видео да игра. Плес пијаног ветра усаглашен са сваком нотом. Ријанине песме: „Shine bright like a diamond, shine bright like a diamond, find light in a beautiful sea, I choose to be happy!“ Била јој је то омиљена песма. И ја сам је заволео те ноћи. Сваки такт био је посебан додир ваздуха њеним куковима. Био сам опчињен. Повремено бих погледао около: Ивке је ћаскао са бившом, а нас тројица, нас тројица смо били као мајмуни око лепих, жутих банана. Играли смо, бацали се око својих партнерки, правили глупости као поглед сањара. Ишле су у исту плесну школу. Мади је дошао у међувремену. Мислим да сам му само „Ћао“ рекао те вечери. Само сам играо, играо, играо. Само сам је осећао. Производили смо заједнички зној, најдражи у мом животу, чини ми се. Крај журке је дошао пребрзо, једноставно пребрзо. То су нам говориле очи. Једино се Ивкету мало спавало, а Мади је свратио на кратко. Није му дуго требало да схвати све. Покупили смо јакне и изашли. Нисам могао а да их не позовем у стан. На опште изненађење, одбила је само Ивкетова бивша. Није нас то много занимало. Он је отишао да је испрати, па својој кући, на спавање, а ми смо занесено причали. Тада су стигле и речи, и све што сам мислио да недостаје. Три пара, три другарице, три другара, трећи спрат. Стигли смо. Било је већ пет изјутра и стан је био празан. Упалили смо DVD плејер и кренула је песма. Здравко Чолић „Ао ноно бијела“. Понављали смо је изнова и изнова, певали је од речи до речи. Бар двадесет минута. Онда смо се мало одмакли од осталих. Изашли смо на терасу, гледали како се лагано буди град и слушали „Stairway to heaven“. Град није знао шта пропушта! Вратили смо се у дневну собу. Тамо више није било никога. Калуп и Каћа били су у спаваћој, а Колинић и Јелена у малој соби. Гласна музика и даље се чула. Легао сам на под, не знам зашто. То је било тако ирационално, поред фотеље и двоседа. У том тренутку – то је било савршено. Бацила си се на мене. Филмски пољупци. Хитро сам те окренуо. Речи и додири су били исто. Додиривао сам те шапатом по врату, затим све ниже. Уздаси љубави. И свака пора која исијава страст. И топлота појачана трењем о тепих. Голо, зн B