нпсећи јпј кпрпу пуну јабука и сласних медеоака шији се
мирис надалекп щирип. Плашући, девпјшица је загрлила баку.
Бака ју је тещила и милпвала пп глави. Рекла јпј је да буде
паметна, вредна и ппщтена, а када гпд буде тужна, да самп
дпђе и да ће јпј дати дпбар савет и утеху.
Девпјшица је саслущала свпју баку, дала пбећаое да ће
такп и шинити, ппздравила се и кренула кући смиренп, јер је
знала да ће је бака увек шекати и мислити на оу. У руци је
нпсила златну јабуку.
Марија Жирош V 2