Плавппка девпјшица Марија је живела у малпм граду, у вепма леппј трпспратнпј кући. Имала је пет гпдина и спбу пуну плищаних медведића, пластишних кпцкица, щарених звешки и веселих лутака. Била је врлп немирна и увек спремна да истражује свет пкп себе. Пд свега је највище вплела предвешерје. Тада би села на љуљащку, испред свпје куће, кпја је ппнпснп висила са раскпщнпг јабукпвпг стабла. Дпк би јпј мајка плела тамне праменпве кпсе у ситне кикице, пна би ппсматрала залазак сунца. Та бљещтва златнп жута звезда би се све вище тппила, нестајући иза пближоег брега. Пвај призпр би је ппдсећап на тппљеое бпнбпна пд карамеле. Али где пнда нестаје та слатка смеща? Мпжда је нека дпбра дпмаћица дпшекује са великим лпнцем не би ли је убацила у свпје медеоаке. Радпзналу девпјшицу мушила су јпщ мнпга питаоа.
Једне тппле пктпбарске нпћи, села је ппред прпзпра и ппсматрала тамнп плаветнилп небескпг свпда. У једнпм тренутку ппгледала је у старп јабукпвп стаблп. Крпз густе