Caffe Montenegro 163 Caffe Montenegro 163 web | Page 66

PRIJATELJI STARI,
GDJE STE?!?
Među gomilom veselih lica, uočavam
i mog dragog druga Dalibora. Znao
sam da će biti tu. Svake godine je na
festivalu. Dođe neđe u isto vrijeme
kada i tehničari koji postavljaju binu
i prateće objekte. Za njega je Lake
fest – praznik. Grlimo se kao da se
nijesmo viđeli godinama. Znam da
mu je milo što sam došao kao poja-
čanje. “Dobro je da smo mi iz stare
garde redovni”, kaže i odma mi dodaje
bocu piva. “Znam da ne moram da te
66 CAFFE MONTENEGRO
DU,
OVOGODIŠNJE, DEVETO PO RE
RDIO
IZDANJE LAKE FESTA JE POTV
UKA DOBRO
ONO ŠTO LJUBITELJI ROK ZV
A DUŠU
ZNAJU - DA OVAJ FESTIVAL IM
pitam ‘oćeš li”, smije se i nazdravlja.
“Za nove festivale i dobro druženje.”
Razmišljam o tome da predlo-
žim Daliboru da za narednu godinu
povodom prve decenije napravi
neku retrospektivu. Siguran sam
da bi moj dobri hroničar festi-
vala to briljantno odradio.
Nakon toga idem za akreditaciju,
srećan kao kad sam bio mladi repor-
ter na zadatku. Mnoge festivale
sam obišao kao gost. Na nekima
sam bio u timu
organizatora. Ali
najdraže mi je
kada sa festivala
imam priliku da
- izvještavam.
Srećan sam što
mogu svoje uti-
ske da prene-
sem čitaocima.
Raduje me što
vidim dosta
poznatih lica.
Na štandu
„Nikšićkog
piva“ srijećem
Dejana, saborca sa fakulteta, koji
već godinama plovi morima i okea-
nima. Tempirao odmor da dođe na
Lake, ostane par dana u rodnom
gradu i ponovo krene na vijađ. Tu je
i Jelena, radi na štandu „Smirnoff
Ice“, vesela i nasmijana ka i uvijek.
Presrećna je što radi i uživa u isto
vrijeme. Ona i koleginice ljuba-
zno uslužuju goste, ali i đuskaju u
ritmu muzike čim se raziđe gužva.
Idem u bekstejdž da se malo družim s
kolegama. Neke od njih odavno nije-
sam vidio, a nova lica pitam za stare
drugare. Neki postali urednici, pa više
ne rade terenski. Neki zamijenili pozi-
cije, pa iz prvih redova prate nastupe.
Mašemo i dopisujemo se po društve-
nim mrežama. Izbacam i par story-ja.
Ne prođe ni minut, a piše mi dru-
garica Elhana. Zavidi mi što sam na
festivalu, a ona i suprug nijesu. Kaže
da će ona i Alen, čim im dijete stasa
za Lake i šator pravac u kamp. “Kamp
je svetinja, druženje, ljubav, sve!”, piše
mi, a ja srećan što se dobra energija
širi. Pa makar i preko story-ja dok
se ponovo ne okupimo na Krupcu.