je i jako, jako teško tamo i velika je konkurencija, jedino
što tamo standard jeste veći i
ljudi
tamo
konzumiraju
umetnost punim plućima.
Dolaze masovno na izložbe i
raspituju se o umetniku kasnije. Imam ljude koji me sada
prate i čekaju da sledeći put
dođem u Pariz da vide šta
sam novo uradio. U Siteu sam
upoznao i dosta Norvežana,
ima zanimljivih ljudi tamo, i
umetnika, ali je dosta drugačiji senzibilitet ka umetnosti i
čudan je jer, recimo, baš je taj
jedan Norvežanin, koji predaje na fakultetu, pričao da je
tamo izgubio svu inspiraciju i
nije znao šta više da radi i
onda je došao u Bosnu, za
vreme rata, i odseo u hotelu i
bio tamo baš kada su bili neredi, da bi sebe inspirisao.
Tako je i napravio neke od
svojih fotografija. Oni naš
mentalitet ne mogu da skapiraju, a on je hteo da dođe namerno u sve to da bi pronašao taj osećaj jer tamo skoro
da nemaju problema, sve
može. “
Ja: „Da li bi se možda vratio
na onu temu o inspiracji koju
smo načeli pre nego što smo
krenuli da snimamo, da li se
sećaš šta si rekao?“
18 | bulevarumetnosti.rs