U me duvremenu i
meduprostoru
Priče sa neke druge jave
B
ila je najlepša. Ne samo u svom plehu. Ona je
bila najlepša od svih koje su toga dana zamirisale među limenim kalupima i papirnim korpama.
Savršenog kruga u osnovi, elegantnog vrata i prelepo zaobljenog vrha za koga se prava temperatura
pobrinula da ostane na mestu. Bez ijedne mrljice i
neravnine na besprekorno beloj površini.
Sve ostale puslice su joj zavidele. Pune sitnih pukotina, debeljuškastog vrata i okrnjenih vrhova,
znale su da će krenuti onim manje glamuroznim
putem. Završiće smrskane u ustima nekog debeljka,
prošvercovane u stomak bulimičarke ili na optuženičkoj klupi za karijes i dijabetes. Pokoja i plivajući u
užegloj masnoći od prženih krofni, sa ostalim otpadom.
Ah, imala je velike snove! Znala je da njena sorta
nije predviđena za lepe stvari. Sve puslice nastale
od bajatih belanaca i zgrudvanog šećera najviše
mogu dospeti do izloga ove skrivene poslastičarnice, mameći znatiželjne poglede prolaznika, lagano
skupljajući vlagu iz vazduha i topeći se. Za njima
ostaje lepljivi trag – zamka za muve. A radoznali
prolaznici sutradan neće ni primetiti da su puslice
zamenjene. Ipak, imala je velike snove. Možda će je
neko fotografisati i njome ulepšati stranice prestižnog kulinarskog časopisa. Mogla bi postati i nečija
prva puslica, (ona) koja se ne zaboravlja. Usudila se
22 | bulevarumetnosti.rs
da mašta o prelepoj svadbenoj torti čiji će ona biti
ukras. Zavrtelo joj se u glavi od uzbuđenja i same
pomisli da bi se to moglo ostvariti baš njoj. Ubrzo
je shvatila da je vrtoglavica nastala kada ju je nečija
mekana ruka naglo istrgla iz pleha i ponela sa sobom. Uspela je da se izvrne tek toliko da shvati kako
je u rukama žene sa jarko crvenim usnama ispod
bele uštirkane kape.
Nedaleko odatle, ispod druge bele kape, guste tamne obrve su se spojile u namršteni izraz lica.
Stisnuo je usne, satarom visoko zamahnuo i začuo
se jaki prasak udarca o dasku uz prskanje krvi po
licu, mantilu i kapi. Propratio je ovaj završetak
stenjanjem i kao od šale bacio dva novodobijena
komada u prepunu kutiju neželjenih ostataka mesa. Od udaranja mesarskog alata nije čuo njihove
uzdahe i jauke. U frižideru pored, glatki i sveži
komad bifteka je likovao. Prezrivo gledajući kutiju
ustajalih komada osuđenih na mašinu i etiketu
mešanog mlevenog mesa, izloženog stalnom podsmehu, mislio je kako svi na ovom svetu imamo
svoje mesto. Njihovo je u vrtlogu nemilosrdno
naoštrenih sečiva. On je, na drugoj strani, daleko
iznad njih i zaslužuje samo najbolje: kraljevski
tretman veštih ruku vrhunskih kuvara i sudbinu
skupocene keramike na kojoj će biti položen,
okupan ekstravagantnim sosom na putu ka prefinjenom nepcu istinskog gurmana.