у рана преподнева
ходам градом
баш је спарно и некако тешко
као пред летњи пљусак
долазим до зграде
у којој смо некад
заједно живели
са дућана у приземљу
скидају таблу
на којој је још од 1921. писало
„часовничар“
радници кажу
биће сад ту мењачница
мало даље је паркић
једна девојчица
од пет – шест година
на љуљашци
говори
у мобилни телефон
мислим
како би данас изгледала наша деца
да смо их имали
пирка
летњи лахор
тек толико
да може лакше да се дише
и да се кошуља не лепи за кожу
идем сеновитом страном улице
гужва је у граду
као пред неки празник
или бомбардовање
сви вуку кесе пуне хране
тоалет папира
кутија цигарета
можда се нешто и дешава
263