Тужне шансоне (избор М. Гракалића):
№ 1
она
тужно пакује зимске ствари у ормар
покушава да се сети
где је изгубила прошлу годину
прошлу годину
која је прва и последња за много тога
он
налакћен на кревету
пише безначајне патетичне стихове који се чак ни не римују
а уствари покушава да се сети
како и где је дођавола изгубио прошлу годину
прилази прозору пролеће је
улица је мрачна и више нема оне светлости златне и зрнасте с дрвене
бандере
оне светлости што мирише на свеж врућ хлеб
и на зиму
сећаш се да смо пре неког времена планирали да отпутујемо у париз
а још увек нисмо отпутовали
заједно
кажеш кафа ти се хлади
добро је писати поезију
увек при руци имаш папирић на који можеш да спустиш коштице из
кнедли са шљивама
№ 25
излазим из ресторанчића
у којем смо редовно пили кафу
(заправо, ја црни чај с млеком,
ти капућино)
разговарали, свађали се,
ћутали
радили већ нешто
262