Освануће радост,
Оцветаће љубав,
Окликтаће живот.
Доћи ће дан.
И можда ће
Човек
Постати
ЧОВЕК.
Из рукописног заробљеничког листа “Наши дани”,
1942, бр. 4/5, стр 5.
У ЖИЦАМА (песме, 1941 – 1945, избор)
5.
Распрште се брзо у времена трци
снови, мисли, бол и радост.
И младост.
Расплину се брзо у живота збрци
љубав, вера, идеали.
Али:
Неприкосновена, поносна и срећна,
моћна глупост људска пркосно је вечна.
(јануар, 1943)
11.
У сутон
ствари имају душу,
па ћућоре тајом
чаровите бајке
старамајке.
У сутон
ромиња сета, спокојна и плава,
и глас је тиши и ближи,
и реч је мека,
и мисао топла и добра.
215