venim svilenim trakama. Svi me se nekako klone jer imam plave oči
i familija pomalo zazire od njih. Kažu da plavooke devojčice pogle-
dima zadiru duboko i čitaju dušu. Crkveni ih oci krštavaju po treći
dan i posvećuju ih da im zlo ne naudi, jer plavooke bebe se rađaju
grešne.
Meni se spava!!
– Ime moje, zorski smo te digli iz kreveta, ma spavaćeš u kolima
– tepa mi tajina mama. Prevrćem očima i bunim se ljutito. Mama se
krsti, pa veli:
– Ko se na vašaru rodi, vašar se useli u njega. Moja mala zloćo,
žagoru vašarski!
Nervoza nas vata pred put i jedva čekamo da se krene. Deda i
taja su oko konja, dogovaraju ko će šta da kupi. Treba se obnoviti
sersam i nakupovat zobi koje samo što nije nestalo. Srećom da za sve
ima para, kol’ko treba.
– Penj’te se u kola! Ti ime majkino, evo tu – pokazuje deda vrhom
biča odmah iza sebe. On sedi sa tajom na sicu, a mati između njih.
Svi ostali u šaraglje, pa kako se ko ugnezdi u seno i slamu, tako mu
bude celim putem do Saća.
Nismo još ni redovno zauzeli mesta i rasporedili se, kad puče
osovina i razbije dve prečke od prednjeg točka. Konji se unezveriše
i uz njištanje počeše da se propinju. Kere po dvorištu zalajale, a moj
ti se pulin Crnja sklupčao, ni ušima da mrdne. Svukud strka, al’ ne i
ja, samo sam se zdravo razbudila, otvorila oči i ne trepćem. Gužvam
svoju crvenu kecelju obema rukama i gledam gde tajina jaka ruka
sprečava nevolju. Zauzdava konje i oni se smiruju.
Mama se krsti i moli, dok nas deda i taja organizuju. Ajd’ sad,
ispočetka, prebacuj sve u druga kola koja nisu tako paradna. Kaže
deda da je dobro što smo rano ustali. Sunce je na istoku tek počelo
da rumeni, nebo se spojilo sa ravnicom i napokon krenusmo.
– Danas ti je rođendan – veli mama, dok me prolazi san – Dobrog
ti je ženika tajo naš’o, od Đorđevića iz Žednika – dodade i mog lepog
raspoloženja nestade.
Kola lagano drmusaju na putu ka Saću. Uvaljena u seno, poluse-
dim, poluležim. Grickam koru leba i razmišljam. Eto, na današnji dan
A rgus B ooks O nline M agazine # 17
9