– Jednako! – kažem ravnodušno i posmatram kako pastir guzi
sirotana, sve mu se šubara najerila. Mali skiči, pastir ropće, a ona što
je bila lutka od besa ciči:
– Daću ga opančaru ako mi ne kažeš svoje pravo ime! – lice joj
se iskrivilo, a meni smešno pa ustajem i podižem ruku. Oblaci se sta-
doše skupljati i žagor se stade stišavati, dok se okrećem maloj beštiji:
– Pa dobro kad si toliko zapela, eto reći ću ti svoje ime, Mesečeva
Kćeri! – tama postaje sve gušća i prve pahulje provejavaju oko nas
– Ja sam Marija, sedma kći sedme kćeri! – viknuh nadjačavajući za-
vijanje čopora i hučanje vetra. Okrenuh se, pružih ruku i dveri se
stadoše rastvarati dok su kurjaci grabili Mesečevu Kćer.
– Znala si me pod imenom Morana – dodadoh gledajući proda-
vačice, sve baba do babe u dronjavim haljinama, kose im u punđe
upletene, sa oraha podvriskuju i huču, a pod njima u kolu veštice
igraju. Potom prekoračih prag senovitog sveta i osmotrih avgustovsko
popodne one druge stvarnosti.
Još malo i leto će umreti. Pravi vašar tek dolazi.
REČNIK MANJE POZNATIH REČI I IZRAZA:
zorski – ranojutarnji; deštrikt – dekret; junfer – mlad, omladinac; mama –
majka; sersam – alat (mađarski); šaraglje – ograda na zadnjoj strani kola;
majka – baba, baka; ženik – mladoženja; fajinski – baš dobro; purenjak
– kolač od kukuruznog brašna; krajcara – Austrijski bakarni novac male
vrednosti; karuzel – nepravilan izgovor reči „karusel”. Tako zvuči kad je
izgovore Mađari ili podunavski Nemci; čilaš – konj sive dlake; jedared,
odjedared – jednom, odjednom; najerila – nakrivila; ič – ništa; zarezuju –
obraćaju pažnju; groš – sitan novac; mlađare – mlade, mlađarije; nosam –
nosim; zajapurene – zarumenele; švotam – zafrkavam, rugam se; šmugnula
– pobegla; plajvaz – olovka, pisaljka; kalambur – cirkus, nered; sebnuh
– trgoh, dođoh sebi; molovana – ofarbana, obojena; kniks – neka vrsta
pozdrava koji se koristi po evropskim dvorovima, najčešće podređenog
prema nadređenom (naklon uz blago povijanje u kolenima).
A rgus B ooks O nline M agazine # 17
19