i moji se sokovi komešaju, moje telo je oluja i vrhunac nevremena
pristiže. TO dolazi! Grčim se, trzam, umirem... Lutka oseća moje ti-
traje, uspravlja se. Ne uspevam da se saberem, grčim se na tlu i
odozdo gledam njen samozadovoljni osmeh. Ali to više nisam ja, TO
je snažno i podižući pogled ka punom mesecu najednom znam kakve
je bajalice ona starica kraj bunara sricala i znam zašto mama nije dala
da se moje ime pred lutkom izgovori. Moje drugo ja osmatra puni
mesec i naprasno se svega prisećam.
– Rođendan ti je danas. Imam poklon za tebe – kaže lutka i znam
da smo odjedared usred vašarske gužve. Osećam! Beli vašar, srebrni
vašar, crni vašar, zašto bi to bilo važno? Pa ja sam vašar, nije li tako?
Ali ovo više nisam ja, ovo je neko drugi. Ovo sam ja i nisam ja, a moj
poklon mi prilazi, za sobo m ga na lancu vuče onaj ćopavi pastir, oko
koga stado sve jedno na drugo naskače, ali to više nisu koze. Sabiram
se, osvrćem, vidim majstora opančara. Navukao kožnu kecelju do
zemlje, pa okačio nekakvu curicu o dud naglavačke i još je živa dok
joj dere kožu za nove opanke u kojima se ne hoda, nego leti. Karuzel
sa okovanim mladićima se okreće i poskakuje sve gore i dole, a ne-
kakvi ih majmuni jašu i podbadaju mamuzama, dok onaj ćelavi u
pantalonama na kocke, sav pomodreo od verglanja svira bez pre-
stanka – ta-ta-vrm, ta-ta-ram-ta. Bombondžije pomahnitale, pena
im na usta udara, pa razapeli po krstovima decu i šećerom ih nama-
zali da odvlače zunzare od svojih tezgi.
– Kako se zoveš? – pita me ona što je bila lutka. Ona kojoj pozna-
jem istinsko ime.
– Kao majka – odgovaram dok pastir, sve motkom vošteći, prite-
ruje moj poklon.
– A kako ti se zove majka? – uporna je ona i meni je pomalo žao
mladog Ciganina. Ti su lanci preteški za njegovo slabašno telo.
– Isto kao ja! – odgovaram i gledam rastrganu kožu mladog Ciga-
nina, svu u krvavim brazdama i podlivima od silnog batinanja. Mogla
sam ga milovati da je bilo drugačije. Mogla sam ga voleti. Sad je io-
nako svejedno…
– A kako se obe zovete? – besno će ona dajući znak pastiru. On
spušta čakšire i dohvata mog Ciganina za bokove.
A rgus B ooks O nline M agazine # 17
18