tim krajevima. Danas je ceo karneval poprimio daleko veće razmere, a osim tradicionalnih se koriste se najrazličitije“ savremenije” maske.
Ono što sam odmah primetila je da na karnevalu nigde nije bilo policije. Zapazila sam samo redare-volontere u drečavim uniformama. Međutim, i mnogo manji skupovi su uvek pod budnim okom profesionalnih snaga reda, tako da mi je bilo čudno odsustvo istih. Doduše, znala sam da naokolo mora biti policije, samo očigledno nisu želeli da budu uočljivi. Bila sam u pravu, jer sam na trgu spazila dva tipa sa izrazito policijskim njuškama( a znaš da umem da ih prepoznam posle svih godina rada za policiju). Bili su u civilu, ali zapravo su na sebi imali“ doživite me kao civila” odeću: tanke kožne jakne i košulje neupadljivih boja, što je tipično za sve moje kolege inspektore. Pažnju mi je privuklo njihovo usiljeno opušteno ponašanje. Naizgled, neobavezno su ćaskali, a zapravo su sve vreme pažljivo skenirali masu.
Raspisala sam se previše, moraću da skratim. Dakle, za zvončarima su išli razni đavoli i raznorazne veštice, a neki dedica( očigledno voditelj programa) se vozio pri početku karnevalske povorke i pričao na meni nerazumljivom istarskom dijalektu, zbog čega su svi od reda umirali od smeha. Muzika je treštala, ljudi su ludovali i veselili se. Sve je izgledalo predivno dok nisam videla njega: klovna! Stajao je pored puta kojim je išla karnevalska svita i gledao pravo u mene, kunem ti se! Instinktivno sam reagovala i približila se dugoj koloni maškara. Utapala sam se u masu, sve vreme uveravajući sebe kako preterujem, kako je sasvim normalno da na vražjem karnevalu ljudi budu maskirani, i kako ovaj klovn nije i ne može biti deo horora koji sam lično doživela u stanici. Ali nešto mi nije dalo mira, pa sam se osvrnula i imala sam šta da vidim: klovn me je pratio. Ne, nisam umislila! Sledio je moje korake i kao da se zlokobno cerio. Nastavila sam da hodam, nešto sporije, kako bih pustila da me stigne. Kad sam procenila da se približio, naglo sam se okrenula i skočila na njega. Oborila sam ga na zemlju i počela da mu vučem masku sa lica. Skinula sam jednu, ispod koje se, naravno, nalazila još jedna. Ljudi su kraj nas prolazili kao da se ništa ne dešava. Smejali su se, misleći da je posredi obično karnevalsko glupiranje. Kada sam stigla do treće maske, dotrčala su
Argus Books Online Magazine # 17 131