– Tako sam i mislila . Slušaj kćero , ima nešto što ne znadeš , a ustrebaće skoro . Tvoja je matera rođena kao sedma kći – reče pa se okrete i nestade je u gužvi . Jedno sam vreme pokušavala da je pogledom pronađem , da mi objasni šta je šaputala , što me je umivala , kak ’ e sad veze ima koja mi je mati kći i ko je uopšte ona da me pozna , ali vašar ju je progutao . Produžih niz vrstu razgalamljenih trgovaca i naleteh pravo na majstora opančara , krupnog k ’ o od duda odvaljenog . Malo zastanem i nije mi svejedno . Razvuk ‘ o tezgu sa svim mogućim opancima , kakve god hoćeš , a jedni crveni sa kopčom po strani su mi se zdravo jako svideli . Uhh , samo da ih obujem , kanda bi mi krila dali , pa da poletim k ’ o lastavica , sve se u sebi premišljam . Nudim mu krajcaru , on tvrdi pazar . – Jes ‘ da si prva mušterija , al ’ ne dam za krajcaru , pa kraj ! – reče opančar i razvuče osmeh od uveta do uveta . Mašam se džepa , kad tamo sve sitnež zveči . Uh , ja ni krajcare više nemam ! Trošila sam na bombone , al ’ sam opet besna jer opančar misli da se sa njim švotam . Ne veruje da sam pravi kupac . Kad sam već umal ’ odustala , odnekud se stvori moj brat Pera i dade mu tri krajcare .
– Da mi za ženika lepa budeš – kaže mi sav nasmejan , a ja se mrštim .
– Ajd ’, mož ’ za tri , al ’ samo zato što se u tim opancima ne hoda , neg ’ leti – veli opančar i pruža mi opanke . Hitro ih obuvam , čudeć ’ se otkud li je on znao da ja moram da skitam i letim , kao da je prozorljiv taj opančar bio . Dok se Pera okrenuo , ja sam sa novim opancima koji lete šmugnula na drugu stranu , pravo pred lutkarsku tezgu !
Jesam prestara za lutke , al ’ ih se nikad nisam zasitila . Zastanem , ne mogu pogled odvojiti od lutkica sa porcelanskim glavama i pravom kosom . Mame me i one jeftinije sa papirnatim glavama . A tek one rezbarene ! Sve prelepo obučene , sve na njima uštirkano . Oči mi prelaze sa jedne na drugu , a srce udara sve brže i brže . E , rođendan mi je , zar ne bi trebalo poklon da dobijem ? Neku od ovih lutaka ? Jao , eno , onu tamo u plavoj haljini , onu , onu sa dugim kikama od konoplje , uh , al ‘ bi je raščupala . Gle ti nje ! Tamnog lica , sa zelenim očima i rumenim obrazima ! Prava pravcata lepotica ! Otvorila svoja crvena usta kroz koja vire majušni beli zubići , pa me zove : – Uzmi me , uzmi !
Argus Books Online Magazine # 17 13