je svoju golemu srebrnkastu punđu i, suprotno skorašnjem običaju, donela odluku da će svi njeni prozori tokom noći ostati širom otvoreni. Bila je to pomno osmišljena simbolička predstava koja je trebalo da ukaže na činjenicu da se više pred nikim, ili ničim, neće ni najmanje ustezati i da od tog trenutka i ona odlučuje da učestvuje u ovoj borbi. Ali samo nešto kasnije dok se, ležeći ušuškana u svom mekanom ćebetu, sladila mišlju kako sebi nije dozvolila da povije glavu, osetila je kao da se debla ispred njene kuće uz nekakvu odzvanjajuću tutnjavu postepeno približavaju, podižući svuda oko nje neprobojan paravan iza kojeg, mogla je da se zakune, niko više nikada neće biti u stanju da je vidi ili čuje.
U rano jutro donela je odluku da na limene ispuste tih istih prozora položi sve svoje raspoložive bele peškire. A samo nekoliko sati kasnije odlučila je da ih povuče. Pokušaj objavljivanja svoje neutralnosti i odbijanje da jednom očigledno daleko nadmoćnijem neprijatelju pruža bilo kakve daljne podsticaje, takođe joj nije doneo priželjkivane rezultate. Sada, uzvrpoljena u sedištu svoje stolice i u neverici zureći u zamračeni prostor oko sebe, osećala se umorno, bez nade da će bilo kakav stvarni boljitak ikada biti moguć. Osmotrila je zidni sat čije su je tegleće kazaljke obaveštavale da ni ovaj dan neće biti okončan tako brzo. I nakon nešto kolebanja i prigušenog brondanja, ona najzad ustade sa stolice, tiho obznani‘’ Što je dosta, dosta je!“ i tromog ali dovoljno odlučnog koraka uputi se ka maloj drvenoj komodi koja se nazirala u udaljenom uglu sobe.
– Dobro jutro, služba za hitne slučajeva, izvolite – reče ženski glas s druge strane slušalice. – Dobro jutro. – Izvolite, gospođo. Kako vam možemo pomoći? – Zovem povodom opsenara – uzvrati starica, jedva uspevši da zadrži koliku toliku pribranost u svom zadrhtalom glasu – Već neko vreme sam se ustezala da se bilo kome obratim po ovom nimalo bezazlenom pitanju. Ali stvari su u zadnje vreme jednostavno počele izmicati kontroli!
– Sada, gospođo. Nisam baš sigurna da sam vas u potpunosti razumela. Opsenara rekoste? I da li biste bili dovoljno ljubazni da utišate svoj televizor? …
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 74