Izbečio sam se u malenu tačkicu koja je blinkala u dnu monitora. „ Jeste li sigurni?“ Pogledao me je i pljunuo u kanticu. „ Naravno da sam siguran“, odvrati zavrćući poklopac, „ nemam tag čitač, ali gotovo sam siguran da smo tagovani. Ovo vozilo je uvek na istom odstojanju. Niko ne može da prati moju devojku tako ujednačeno, osim ako nije bacio oko na nju.“ Zadrhtao sam. Matori odloži kanticu. „ Mislim, sine, da je vreme da mi kažeš nešto malo više o tom tvom’ odbeglom putniku’.“
Skinuo sam naočare i počeo da ih brišem o košulju. Uvek sam to radio kada mi je bila potrebna koncentracija iako sam bio svestan koliko to glupo izgleda.
„ Za slučaj da smišljaš kakvu glupost, da ti odmah kažem da je bolje po tebe da znam kako stvari uistinu stoje. U protivnom ćeš stopirati po Traci.“ Namestio sam naočare i uzdahnuo. „ Da li znate ko je Petar Meš?“ „ Petar Greška? Zinuo sam. Većina ljudi van sveta astrofizike, a bogami ni mnogi među astrofizičarima, pojma nije imala ko je Petar Meš, a tek mali broj najbližih ga je znao po nadimku’ Greška’. Činjenica da je matori na prvu loptu znao ko je, pa...
„ Treba da vidiš svoju facu, sine“, prasnuo je u smeh. „ Vozio sam matorog jarca i njegovu ekipu niz Traku u par navrata. Gadan čovek, sine. Pametan, ali ohola duša, čudak, mada ne bih rekao da je lud. Doduše, nisam ga video poodavno. Nije valjda da njega tražiš?“
***
„ Naveli ste da ste bili vodeći astrofizičar Kepler unije zadužen’ za greške u Drugom svemiru’.“ „ Do pre sedam solarnih godina, da.“ „ Šta se desilo pre sedam godina?“ „ Našao sam grešku.“ „ Kakvu grešku. Evolutivnu?“
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 60