Istina, ni ja baš nisam u potpunosti ljudsko biće, ali te uveravam, da itekako postojim, i da jesam tvoj rođak!“ „ Ti si onda, znači, moj potomak?“ „ Da“, odgovorio je. „ Ja sam Aleksa Lakić, iz loze Aranđela Lakića, i iz tvoje loze!“
„ Da se vratimo na suštinu, da li mi ti možeš da garantuješ, da je Ona demonska žena, sad pobeđena, i da je prokletstvo Lakića prestalo? I da sad nema više rizika, ako, na primer, vidim Mariju?“, pitao je Laki.
„ O, da, budi siguran u to, nećeš je više nikad ni čuti, ni videti. Naš posao oko toga je završen! Dokaz je što ja još uvek postojim. Da je pobedila Ona, ja se nikad ne bih ni rodio, i loza Lakića bi se na tebi završila!“ rekao je Aleksa Lakić.
Aleksa Lakić se već spremao da krene, kad Laki reče, gledajući u Mila:
„ Žao mi je što smo obojica zakasnili, i ona je uspela da ubije još jednu žrtvu …“ Aleksa Lakić ga začuđeno pogleda. „ Misliš li na Mila Desertića? Vidiš, sve ove duhove koji su danas prisustvovali sahrani, pozvao sam ja, ali njega …“, i Aleksa pokaza rukom na Mila, „… njega si pozvao ti! Mislim da bi vas dvojica trebalo da razmenite par reči, vidim, već dugo te čeka …“
Aleksa Lakić se još jednom osmehnu, mahnu, pa se okrete i ode nazad prema kestenovima … Laki se okrete ozaren prema Milu. On mu je sad prilazio. „ Laki, vidim, ti si se baš raspričao, a ja sam već trebao da se vratim. Mislim da je ovaj moj san pri kraju, već dugo se naprežem da te sačekam, da se ne probudim, ali sad me svi zovu, majka i otac, i Ivan i Nataša!“
„ Slobodno se ti, Mishelin, sad probudi, za par sati ću doći i ja da te obiđem!“ „ Dobro onda, vidimo se opet!“ I Mile je otišao … Stajao je neko vreme i gledao za njim, kad mu priđe Mihajlo.
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 221