Verovatno da se po istom principu ponašaju i čitavi, pojedinačni kosmosi. Ubrzavanje koje sada primećujemo na periferiji našeg kosmosa je u stvari početak urušavanja dela našeg kosmosa koje je neki drugi kosmos privukao svojom sopstvenom gravitacijom. Čitave galaksije se ponašaju kao jojo koji se otkinuo, i svaka se urušava u neki od paralelnih kosmosa koji na nju deluju svojom gravitacijom.
To je najverovatnije ne samo rešenje apsurda broj dva, već i dokaz da kao posledica prožimanja dolazi do dislociranog velikog sažimanja.
U svakom slučaju moj zaključak daleko plauzibilnije ukazije na „ mehanizam“ koji pokreće multiverzum i obezbeđuje njegovo trajno postojanje i konstantne mutacije kojima je podvrgnut.
II Nematerijalna komponentom multiverzuma
Sada nam preostaje da dočaramo šta pokreće tu koregrafiju, odnosno da se objasni ona peta, najvažnija postavka na kojoj počiva Princip nepredvidljivosti.
I to ne samo: zašto dolazi do velikih praskova, do prožimanja i do dislociranog sažimanja, već i kako svaki kosmos tokom svog ograničenog postojanja uspeva da izvodi sve one akrobacije kakve smo da sada uspeli da primetimo u ovom našem kosmosu? Šta je odgovorno za rađanje nebeskih tela i kako se ta nebeska tela menjaju i prilagođavaju da bi se na njima eventualno pojavio život? I šta dozvoljava onim česticama između energije i materije da nas zbunjuju svojim ponašanjem.
Apsolutno je nepojmljivo da bi se takva složena „ koreografija“ sveg postojanja mogla da izvodi nasumice, bez neke unutrašnje logike koja obezbeđuje neprekidan tok mutacija prirode!
Pošto i dalje ostajem čvrst u svom ubeđenju da „ koreograf prirode“ nije ni jedan od onih, do sada izmišljenih bogova, a pošto ni svi do sada utvrđeni principi na kojima počivaju nauke tako nešto ne pokrivaju, moraću da prosejem i sistematizujem one nagoveštaje koji mi se roje po mislima, i da pokušam da ih udenem u uverljive formulacije.
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 176