i kada nam je postalo moguće da prodremo u dimenzije tog drugog prostora. Ne samo da je prožimanje verodostojno objašnjenje, već je i dokaz da postoje „ portali“ između dva kosmosa kroz koje čestice( koje su na granici između materije i energije) mogu da prolaze, odnosno da simultano postoje u dva različita prostora!
Većina autoriteta objašnjava postojanje portala takozvanom „ teorijom struna“( string theory) i zakrivljenošću prostora i vremena. Ta teorija sugeriše mogućnost postojanja kratica u kosmosu, takozvanih „ crvotočina“( wormholes) kroz koje delovi istog kosmosa mogu da komuniciraju.
Mojom pretpostavkom da kosmosi nisu odvojeni jedan od drugog već da se prožimaju, teorija o zakrivljenosti kosmosa postaje nepotrebna.
Za mene je logičnije da se postojanje kratica objasni privremenim prisutvom nekog drugog prostora! Ako već dopuštamo mogućnost ekspres komunikacije između udaljenih delova kosmosa, zašto tu komunikaciju ne zamislimo kao privremni izlazak iz našeg kosmosa u neki drugi kosmos koji se trenutno prožima sa ovim našim, pa zatim mogućnost ponovnog povratka u naš kosmos na nekom sasvim drugom mestu. To je naravno u domenu naučne fantastike, pa ćemo morati da sačekamo još koju deceniju dok nauka ne bude to potvrdila.
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 171