Taj strah je potpuno neopravdan!
Zato ću biti slobodan( i prepotentan) da sve međusobno povezane pretpopstavke kojima pokušavam da dočaram kako priroda funkcioniše, privremeno nazovem „ Princip nepredvidljivosti“.
Princip nepredvidljivosti se oslanja na dve vrste postavki. Na postavke koje je nauka već prihvatila i na postavke koje nauka još nije objasnila, ili ih je neargumentovano odbacila. Nauka je prihvatila: 1) Da je priroda večna, te da se čin „ Stvaranja“ nikada nije dogodio;( iako to do sada nije uverljivo objasnila); 2) Da je priroda nemerljiva i da je sastavljena od nebrojenog broja pojedinačnih kosmosa;
3) Da je svaki pojedinačni kosmos privremena pojava u prirodi, te da ima i svoj početak i svoj kraj. Nauka još nije zadovoljavajuće odgonetnula:
4) Kako ti kosmosi funkcionišu, i do koje mere su u svojoj koreografiji predvidljivi; i najzad
5) Nauka je odbacila da Priroda ima svoju NEMATERIJALNU KOMPONENTU koja diktira koreografiju tih pojedinačnih početaka i svih potonjih promena koje ti počeci iniciraju. Princip nepredvidljivosti, ne samo da to uzimam u obzir, već tu „ nematerijalnu komponentu“ smatram ključnom postavkom Principa nepredvidljivosti.
***
E, a sada razrada onih gore pomenutih pet postavki:
Prve tri od pomenjutih teza oslanjaju se na već postojeću hipotezu o postojanju pomenutog multiverzuma, fenomena u kojem, pored našeg kosmosa, simultano postoje i dugi kosmosi koji su van onog dela prirode koji smo u stanju da percipiramo. Iako verujem da je ta hipoteza ispravan put ka otkrivanju zakonitosti po kojima funkcioniše priroda( sveopšte postojanje), ni ta hipoteza ne daje dovoljno ubedljivo tumačenje. Zato sam( gore, pod 4.) sugerisao da nauka još nije zadovoljavajuće odgonetnula kako kosmosi funkcionišu.
Za razliku od do sada afirmisanih teoretičara multiverzuma, koji pretpostavljaju da su ti drugi, nama nevidljivi kosomosi, odvojeni od
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 167