Trgao se i prebledeo . Sigurno je da uprkos toliko godina koje su prohujale taj slučaj i dalje zanima sve u katedrali . Ne dešava se svakog dana nestanak nekog sveštenika , tek tako ... „ Zašto te to zanima ?“, upita me promuklim glasom . „ Znam da je nestao ali ne znam da li se i vratio .“ „ O tome ne bi smo smeli da razgovaramo “, reče on i okrete se da pođe ka oltaru . „ Čekajte !“, rekoh glasnije . „ Zaboravio je neke stvari !“ Sveštenik stade i okrete se ka meni , dok sam ja iz ranca vadio Pistorijusovu beležnicu , kapu i naplećnjak . Video sam kako je opet promenio boju . Znao je da su to baš one stvari koje je Pistorijus ostavio u današnjem vremenu , njegovoj budućnosti . Pružio je ruku i opipao ih , kao da proverava da li je u pitanju neka čarolija a onda zamuckujući upita . „ Ot ... otkuda to ... kod tebe ?“ „ Znači vratio se ?“, upitah umesto odgovora . Klimno je glavom , nije više imao šta da krije . „ Da li si ga možda sreo ?“, upita me sveštenik . „ Skoro da jesam , skoro da jesam “, rekoh i pružih mu stvari . Video sam kako su mu se oči ovlažile . I dok mu je vid još bio zamagljem suzama , iskoristio sam priliku i nestao iz katedrale ...
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 15