Milan Milovanović PRAZAN EKRAN
Nasuprot Katarini koja je od umora lako kliznula u san, Boris se rvao sa nemirom i nikako nije uspevao da utiša svoje haotične misli, a onda
Stefan je već šesti, ili sedmi put pročitao tu nezavršenu rečenicu svog nezavršenog romana, bezuspešno razmišljajući o njenom nastavku, kada su zaškripala vrata njegove radne sobe. Nije se okrenuo, već se pravio da je odlutao u misli.
– Izvini što te prekidam... Još uvek pokušavaš da završiš roman?
– upitala ga je Ana umiljavajućim glasom. – Da – odovorio je nevoljno. – Još uvek se ljutiš što sam ga čitala nezavršenog? – Da, zato što si ga čitala nezavršenog i zato što si rekla da nije dobar. – Možda sam rekla da nije dobar kao prethodni. – A kako to možeš da zaključiš kada nije gotov? – Mogu. – Prvo treba da pročitaš kraj, pa onda da doneseš sud. – Sve ukazuje na to da će ih oboje ubiti Katarinin bivši muž, zar ne? – Da, ali nije poenta u... Ma, očigledno je da ne vredi da razgovaramo o tome. – Nisam ni došla da pričamo o tome, već da te pitam hoćeš li ići u pozorište, ili da pozovem nekoga da ide sa mnom. – Ići ću – promumlao je. – Super... Volim te... i nemoj da se ljutiš – ulagivala mu se ljubeći ga po vratu.
Sakrio je osmeh koji se odlomio sa njegovog ledenog lica tako što je vratio pogled na ekran i mislima se vratio na scenu u spavaćoj sobi, međutim, sa zaprepašćenjem je konstatovao da Boris i Katarina
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 139