Napolju je padao sneg i smetovi su bili visoki, nismo nikud ni izlazili iz dvorišta jer nije bilo potrebe. Ponekad poneki kamion bi prošao ulicom i očistio sneg. Uvek je bio neko u njenoj sobi osim kad bi ona rekla da želi da bude sama. I onda je došla ta noć koja ju je odnela. Umorni od višednevnog bdenja ukućani su zaspali pre ponoći, sećam se toga dobro, jer je svud gorelo svetlo i u prizemlju u velikoj dnevnoj sobi, i na stepeništu i na spratu u hodniku i meni je bilo čudno zašto ih nisu pogasili, a opet ja sam se bojala mraka i bilo mi je drago da je kuća osvetljena. Sat u prizemlju je kucao svoje rime i kad sam pošla stepeništem videla sam da se ponoć bliži.
Otišla sam u Aninu sobu. U njoj je, osim Aninog kreveta, bio postavljen uz zid i drugi manji ležaj gde je spavao onaj ko je bdeo nad njom. Tu sam se sklupčala i pokrila razmišljajući o svojoj mački Mariji i psu koji su ostali u mom mestu. U sobi je bilo toplo, mirisala je smola borovine. Ana je spavala kad sam ušla u sobu, no posle nekih desetak minuta se probudila. Ustala sam i pitala je da li joj nešto treba. Rekla je da ne želi ništa i okrenula se zidu pa je dugo gledala u njega. Sela sam u fotelju pored kreveta. Ona je i dalje gledala u zid kao da kroz njega vidi nešto što ja nisam videla, kao da je taj zid bio prozor u neki drugi svet. Onda mi je kazala da bi popila malo vode i ja sam joj donela čašu, natočivši vodu iz staklenog bokala. Vratila mi je čašu, pokrila se i mahnula mi rukom da odem. Sat na zidu je pokazivao ponoćni čas. Tiho sam ustala i vratila se na svoj ležaj. Tako sam i zaspala. San me je prevario i verovala sam da sam dugo spavala, ali kad sam se trgla i probudila pogledala sam u sat iznad ogledala i videla da sam spavala samo deset minuta. U sobi beše strašno hladno. Htela sam da ustanem i da pokrijem Anu ćebetom koje je ležalo skupčano podno njenih nogu, ali nisam mogla da ustanem, ruke i noge me nisu slušale. San me je ponovo hvatao, oči su mi se sklapale. Odupreh se kopreni sna snagom volje, pa otvorih oči i videh kako Ana ustaje sa kreveta i lakim korakom dolazi do noćnog stočića, seda na stolac, uzima četku i staje da četka svoju dugu kosu boje zrelog žita. Ja se začudih kako je odjednom ustala. Gledala je u ogledalo ispred sebe i okretala glavu levo desno vukući žustro četku po kosi i u jednom trenutku oči su nam se srele. Kad je videla da je posmatram ona pre-
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 114