Argus Books Online Magazine Argus Books Online Magazine #14 | Page 98

га, и тако увијек једно те исто док ти вријеме не прође, зора сване, дан буде, ноћ пане... из јаве у сан, из сна у јаву... Речено је, дивани он јопе, множите се, у зноју лица свога корицу крува имајте, патите се и тако трајте, оно мало раја што би створено за нас и отален оћерани бишмо. Ајте отале! Марш! Ори, копај и пари се. Једи и сери! Дјецу рађај, стари и умири! Е кад би видио мало даље од носа кукавче црни, зна би да није тако, љубав је оно што остаје и постоји, због ње је Рај и био Рај, љепота која изнова и изнова настаје све већа и већа, а ово остало је, са смислом али у другоме плану, да се Зл