организатор пуцњаве у ваљевској
касарни. Ослобађањем поручника
Ибишија, још једном је пуцано у
војнике чије су ране тражиле правду.
Зато Богдан тражи правду у крвавим
сновима. Питао се да ли је освета
правда, да ли ће икада имати толико
мржње у себи да се спусти на ниво
Јашарија и Ибишија, на ниво
крволочних убица. Његове мисли о
језивом сну прекинули су Лелини
ситни кораци и оштар мирис кафе.
- Устај, време је за кафу - док је
замишљено седео на свом кревету,
Лела је нежно провукла прсте к роз
његову косу. Као да се тек тада
пробудио, Богдан се тргао, подигао је
главу и угледао жену за коју га вежу
нераскидиве нити бола и среће.
- Јесам ли ти већ рекао колико те
волим?
- Рекао јеси, али доказао ниси... направила је озбиљну фацу.
- А како се то доказује, ако треба...
- почео је да се свлачи.
- Тих доказа ми је преко главе!
Мислим на љубав, а не на секс.
Недостајеш ми... Недостају ми приче с
тобом, твоје шале и твој смех... Где је
то нестало, Боги?
- Лела, имам нешто важно да ти
кажем - уозбиљио се Богдан. Када је
Лела радознало наћулила уши,
развукао је осмех и, вртећи главом,
рекао:
- Много си досадна!
- Ја... досадна! - узела је јастук с
кревета и почела да га удара по
леђима...
- Сад ћеш да видиш ко је досадан,
трпим те већ… дванаест година, а ја
сам досадна! - ударала је јастуком по
Богдану све док јој није узео јастук из
руку, загрлио је и нежно пољубио.
Када је престао да је љуби, погледао
је у њене плаве очи и рекао:
- Не волим да се понављам, али
морам да ти кажем да те волим,
волим, волим…
Понављајући колико је воли,
Богдан се сетио како га је пре
једанаест година својом љубављу
Argus Books Online Magazine #14
отргла од смрти. Сетио се како је,
неколико дана после изласка са ВМА,
изговорио речи које су му се заувек
урезале у сећање: Никада више нећу
дозволити да други одлучују о мом
животу! Тог дана се нешто
променило у Богдану. Као да је на
ВМА рођен један нови Богдан, почео
је да креира свој живот. Завршио је
факултет са најбољим оценама.
Аикидо је постао његово оружје и
став према животу, а филозофија
православља га је штитила од самога
себе. Изградио је своју личност и
физички и духовно. Када је научио
енглески и немачки језик, схватио је
да треба да научи и језик своје мајке.
Уз велику помоћ мајке Зоје и брата
Митхата, Богдан је први пут осетио
како албански језик голица његово
непце. Схватио је да то што у себи
носи гене два народа, није мана, већ
предност. Да је сада стабилнији,
снажнији, зрелији... Био је то један
нови Богдан, покидао је ланце страха
у себи и прихватио понуду која је за
њега била изазов. Војска му је
понудила стипендирање на
Факултету безбедности и запослење
после тога. Уместо да буде жртва,
Богдан је постао ловац!
Лелин пољубац га је вратио у
време садашње, у 1991. годину. Ово
му је била пета година рада у Шестом
одељењу београдске безбедности.
Рад у Државној безбедности
омогућавао му је многе повластице,
стан, кола, новац, што га је, мало по
мало, удаљавало од проблема
обичног човека. Ма колико се трудио,
полако су бледели критеријуми које
је стављао на прво место. Ипак,
Богдан је још увек у себи носио
моралне вредности које су се
понекад косиле с његовим послом.
Богдан је знао да је његов посао тест
људскости у њему, знао је и то да у
Државној безбедности раде и они
који немају никакве моралне
кочнице.
- Шта ћемо да радимо данас?
92