Argus Books Online Magazine Argus Books Online Magazine #13 | Page 74

те узбрдице се налази пећина у којој живи Поетас. -Али нисте нам рекли како да се попнему уз високо брдашце. - примјети Карисими. - Е ту вам не могу помоћи а сад срећан вам пут, морам наставити спавати. -Фармакум им отвори врата. Њих двоје изађоше. Фелицитас два пута звизну и скелеџија се појави са златним чамцем, пјевајући весело неку пјесму. -Другари да ли сте добили тражену помоћ?-запита скелеџија док је прилазио чамцем до обале. -Добили смо помоћ, али нисмо испунили своју жељу. Морамо продужити пут ка испуњењу наше жеље. Можеш ли нас вратити до наших кочија?-запита Фелицитас. -Са својим чамцем вас могу довести само до краја Врелог језера. Фелицитас и Карисими се престравише. Али скелеџија се слатко насмија па им рече: -Али нашао сам дрвени чамац који вас чека на сљедећем језеру. Са њим се вратите сами до ваших кочија. Фелицитас и Карисими кад стигоше до краја врелог језера поздравише скелеџију и узеше нови чамац и запутише се до својих кочија. Фелицитас превесла сљедећа четири језера. Вестибулуми су их чекали свезани за обеликс. Фелицитас узе бич и потјера кочију у правцу који му је показао Фармакум. Вестибулуми дотјераше кочије до трећег обеликса, затим их Фелицитас усмјери лијево. Вестибулуми гонише брзо као никад прије. Дођоше до петог обеликса па стадоше. Фелицитас искочи из кочије и узе штап да провјери гдје се налази то брдашце на чијем је врху Поетасова пећина. Убрзо напипа брдо. Било је стрмо. Покуша се попети, али се стропошта са неколико метара висине. Помисли да ће сљедећи пут успијети, па оде по Карисими која је сама сједила у кочији. Са штаповима дођоше до брдашца. Фелицитас опет Argus Books Online Magazine #13 проба да се успне уз брдо али опет се сруши са неколико метара. Узе штап па поче опипавати око брда. Тражио је неки бољи пут, али га не нађе. Брдо је било исто са сваке стране. Није смио напустити Карисими да би обишао читаво подножје брда, па опет покуша да се попне. Опет покушај би неуспјешан. Опет се нађоше сада у још већем проблему за који се није назирало ријешење. Фелицитас и Карисими су размишљали. Идеја нису имали. Одједном се за чу неко шушкање кроз гране дрвећа. Чуо се лагани звиждук који се све боље чуо јер се приближавао. Карисими се преплаши а Фелицитас је загрли са ријечима охрабрења. Звиждук прекину а зачу се пискави гласић: -Шта радите ви овдје? -Ми смо дошли код Поетаса, али не знамо како да се попнемо до његове пећине-одговори Фелицитас. -А како се зовете?-упита непознати глас. -Ја сам Фелицитас а ово је моја драга Карисими. -А значи има вас двоје, дивно. - радосно ће непознати глас. -ја сам Мирантикве. -Можеш ли нам помоћи?-умјеша се Карисими. -Замислите које изненађење, могу. Ја сам жичар. Могу да вас превезем до Поетасове пећине. -Супер. -ускликнуше срећно и Карисими и Фелицитас. -Али има један услов. -цикну Мирантикве. -Који сад услов-растужено ће Фелицитас док је Карисими разочарано издахнула. -Пошто вас је двоје, морате ми изрецитовати двије пјесме које ми се морају свидјети, у супротном вас нећу вратити низ брдо. -Договорено-без размишљања узвикну Фелицитас. -ја пишем пјесме. -Али има још један проблем. Како мислите ући у Поетасову пећину? 74