Стела Михајловић
ПОВРАТАК
(одломак из романа)
1. ПОГЛАВЉЕ
Била је ноћ, хладна и тиха.
Београд је спавао прекривен
снегом. Био је петак, трећа година
у новом миленијуму. У једном
стану, негде у центру града,
двадесетседмогодишња девојка је
седела за компјутером и куцала.
Застала је за тренутак и
замислила се. Очи јој изненада
синуше и она, наместивши
наочаре на врх носа, настави са
куцањем.
*
*
*
Јануар 2004.
Велики зидни сат је откуцао
два пута када сам завршила са
последњом реченицом текста.
-К…Р…А…Ј… Најзад! – рекох и
пар пута жмиркнух. Скинула сам
наочаре и ставила их поред
гомиле уредно сложених папира
на радном столу. – Ако од овог
нисам ослепела, никад нећу.
Искључила сам компјутер и
склонила белешке. Након
тродневног рада на последњем
поглављу књиге успела сам да га
уобличим онако како сам га
замислила. Тихо сам опсовала
када сам видела да се петак
одавно претворио у суботу. Када
сам последњи пут нешто јела? Мој
пас је спавао поред пећи.
Argus Books Online Magazine #13
Помазила сам га по глави и пошла
ка кухињи. У фрижидеру је било
мало хране – наравно, јуче је био
петак. Џемом сам намазала парче
бајатог хлеба. Млеко нисам хтела
да грејем. Појела сам пар залогаја
и, једва гледајући, дотетурала се
до кревета. Заспала сам чим сам се
увукла међу хладну постељину,
заборавивши да искључим радио.
Балашевић ме је успавао својим
нежним стиховима. Мали пас ми
се убрзо придружио испруживши
се на плавом јастуку поред мојих
ногу. Овако се завршавао сваки
петак у протеклих неколико
месеци живота моје маленкости,
Лене Станимировић.
Суботње јутро је
наговештавало диван дан. Небо је
било без облака, што је било
необично за ту зиму.
Око поднева пробудио ме је
Лео. Поред њега ми није био
потребан будилник.
-Хм… Престани са лизањем. –
покушавала сам да се одбраним
од његовог излива љубави.
Устадох из кревета и отворих
велики прозор са ког се пружао
поглед на Београд. Ваздух је био
чист. Кошава која је дувала
претходних дана растерала је
смог. Удахнух мирис мог града.
Помислих као и сваког јутра
колико сам срећна што живим у
њему. На брзину сам се обукла и
истрчала напоље. Накуповала сам
хране за целу следећу недељу.
-Напокон је пун. – задовољно
сам се насмејала и погледала
фрижидер у коме су се до јутрос
могле наћи само празне флаше
38