Ivan Tomić
Mister
Иван Томић Мистер
(1975) тетреб из
Крагујевца. Пише
кратке приче и песме,
проглашава и производи
наднадреалистичке
објекте и магичне
кутијице. ТЕТРЕБИ И
КАРАКУКЕ су његова
четврта књига.
ДОКУРЧИЛО
Сијало Сунце, сијало сијало, и докурчило му.
Онда се угасило и завладао је тотални мрак.
Мрачио је он тако, мрачио мрачио, па докурчило и њему да
мрачи, али није могао да упали Сунце коме у првој реченици беше
докурчило да сија, па је, хтео не хтео, наставио да мрачи читаву
вечност.
И мрачио би он тако читаву вечност да мени није докурчила ова
прича па сам престао да је пишем.
Ако једног дана, међутим, овој причи докурчи да не буде писана,
вероватно ће покушати да пронађе некога ко би је наставио, наравно
док му не докурчи да је наставља, или док самој причи не докурчи
да буде настављана.
Тада ће тај неко, разуме се, престати да је пише.
Док му не докурчи да је не пише или док њој опет не докурчи да
не буде писана.
Онда ће је свакако наставити, или ће она сама покушати да
пронађе некога ко би је наставио.
ТРАКТОРИ
Велики црвени трактори висе са плафона, уснули у својим јаким,
хромираним мрежама.
Повијених леђа, пролазим испод њих на прстима, да их не
пробудим.
Хала је бескрајна, једина врата далеко...
Трактори хрчу и балаве, крупне капи моторног уља пљуште по
бетонском поду као меке грудве истопљеног катрана.
Нови, препумпани точкови, тихо циче попут наглавце окаченог
јата гигантских слепих мишева.
Коначно, дохватам масну кваку и бесомучно је цимам.
Врата су закључана и хладан зној ме облива...
Иза мојих леђа, изненада, почиње опште протезање челичних
удова и заглушујућа шкрипа.
Нешто се, режећи у чудном промуклом басу, тешко спушта на под
који вибрира.
Осећам му врели, нафтом баздећи дах, на најеженим длачицама
свога потиљка.
Argus Books Online Magazine
67