***
Пролазила су столећа,
пролазиле разне војске
(Бугари, Франци,
Тимочани (са њима и
неколико из Градине),
мењали се господари, а
јабука је још увек била на
истом месту и још увек
су је походила деца и
староста који је и сам, у
неком ранијем времену,
био дете. Гране јабуке су
се шириле све више док
нису закрилиле целу
градину, односно простор
који је Бранило некада
оградио. О томе се увек
причало, преносиле се
приче са колена на колено
и никад се није
заборавило да им је
јабуку подарио Дабог лично, а да су је посадили
Јарило и Лада. Друга села
су већ прихватила нову
веру (кришћанство, како
су је звали), имали су
цркве и попове који су
бљували мржњу према
свему што је мирисало на
стару словенску веру,
нарочито су се окомили
на Дајбога кога
прогласише за демона и
прогнаше га у подзе-мље,
а Градинари су остајали
при своме, приносили су
жртве својим боговима
иако су старости
стизали поклисари од
кнеза да придобије
сељане да прихва-те
кришћанство, чак је
нудио и ослобађење од
десе-тине за ону годину у
кој /