Slobodan Anić
(Bajkoviti roman)
Био један Цар па имао три сина и пред двором златну јабуку
која за једну ноћ и уцвета и узре и неко је обере, а никако се
није могло дознати ко.
Када и где је живео тај Цар уопште није важно. Данас скоро
уопште и нема Царева, а и кад их је било увек су били далеко од
народа па зато нећемо о Цару ни причати. Боље је причу почети
овако:
Пре више од десет столећа je било једно село на десној, то
јест јужној, обали Дунава, које у почетку наше приче није
имало име, као што ни једно место на свету у почетку нема
име. Село је имало куће (избе) од дрвета и окућнице ограђене
прошћем (кочевима оплетеним прућем), да не би стока и
живина излазиле на путељак између два реда кућа. Између та
два реда кућа пружала се сеоска утрина на којој су сеоска деца и
гуске проводили највећи део дана, нарочито лети.
Једнога лепог јутра средином пролећа испуњеног цвркутом
птица, зујањем пчела и поленовим прахом, у село су се
докотрљале кочије које је вукао тропрег јелена, а на кочијама
су седели невероватно лепи младић и девојка са златом у очима
и летом у коси. То не беху обични момак и девојка, већ то беху
Јарило и Лада . Њих је послао Дајбог да селу подаре златну
јабуку.
Гуске се намах разбежаше на све стране, неке чак прелетеше
и куће на северној страни према Дунаву па одоше право у воду
да мало глуме лабудове. Деца, напротив, радознало и
задивљено окружише кочију.
"Где вам је врт, децо?", запита Јарило.
Деца су збуњено трептала. Шта је то врт, питали су се.
"То вам је оно где садите шљиве, крушке, лук...", поче Лада
да им објашњава.
Опет мук. То она мисли на градину, досећали су се, али се не
усудише да ишта кажу.
"Па добро, где се скупљате кад су сеоске свеча-ности?",
нестрпљиво упита Лада.
"Па... овде...“, збуњено показиваху утрину пред собом. Они су
се увек ту скупљали. Знали су за жртвеник повише села, али,
то је далеко.
"Е, па онда ће вам ту бити и врт!", узвикну Јарило.
Искочи из кочије, извуче однекуд ашов и ископа невелику јаму
насред утрине. Затим Лада изнесе јабуку, крупну и жуту као
злато и пажљиво је положи у ископану јаму, а Јарило набаца
земљу преко ње и мало је потапка.
Argus Books Online Magazine
38