Luka je izvadio knjigu stavio pred sebe i poklopio rukama. Onda je
pogledao Lakija.
„Moraš mi obe?ati da ovu knjigu ne?eš obe-lodanjivati. Da?u ti je, jer
?eš u njoj na?i neke tajne o svojoj familiji, koje ni u snu ne bi pretpostavio!“
Mnogo potcenjuješ moje snove, pomisli Laki, a glasno re?e: „To mogu
obe?ati!“
Luka mu je pružio knjigu, Laki je prihvati.
„Što više o svemu razmišljam,“ nastavi tišim glasom paroh Luka Jevremovi?, „sve više mislim da je Nikodije Stefanovi? ovu knjigu upravo za
tebe i na-pisao…“
18.
Na dan kada su krenuli u posetu Magdinim prijateljima, bila je strašna
omorina. Spremala se dramati?na promena vremena.
Vrlo je loše spavao, imao neobi?ne no?ne more vezane za njegovu
ku?u. Kao da ga je nešto upozoravalo na opasnost. Ustao je sav slomljen,
skoro bolestan, pa ?ak poželeo da se izvini i ne po?e na put. Ali nije. To
bi pokvarilo sve što je postigao u odobrovoljavanju gos¬po?e Magde.
Gospo?a Magda je insistirala da krenu u dva popodne. Kod njenih prijatelja trebalo je da preno?e i da se vrate slede?i dan.
Došao je u petnaest minuta pre dva pred njihovu ku?u, u napetom i
mra?nom raspoloženju. Mislio je da ?e se oraspoložiti kad vidi Mariju, ali
i Marija je bila ?utljiva, a gospo?a Magda ozbiljna. To ga je još više
dotuklo.
Podigao je krov na autu i pomogao Magdi, unevši je sa kolica na
sedište. Kolica je sklopio i ostavio u gepeku.
Krenuli su autoputem prema Nišu, cilj im je bio neko selo u okolini
Niša. Laki ga je prethodno pronašao na auto-karti i bio je siguran da ?e
pogoditi put…
Marija je sedela pored njega i ?utala, dok gospo?a Magda od pozadi
nije prestajala da pri?a. U po?etku joj je kulturno odgovarao, ali je
posle nekog vremena prešao u nekakvu tupost. Samo je meha¬ni?ki
vozio, ne razmišljaju?i ni o ?emu.
Mnogo je puta narednih petnaest godina razmišljao šta li mu se tog
dana desilo, pa je potpuno promašio put i nikada nije stigao do Magdinih
prijatelja u okolini Niša. Nije mu bilo jasno ni kojim putevima je išao, pa
je, iznenada, prepoznao da vozi pošljun?anim putem koji, izlaze?i iz
šume, vodi uzbrdo prema njegovoj ku?i!!!
Tek sad je primetio da je napolju duvao olujni vetar, mra?no nebo, i
niske oblake nad njegovom ku?om na brdu.
Kao oma?ijan dovezao je auto pred kapiju. U tom trenutku, motor se
sam ugasio. Pokušao je ponovo da ga upali, ali starter je samo zakr?ao.
Odjednom, vetar je utihnuo i nastupila je grobna tišina.
Laki se okrenuo prema Mariji. Staklasto je zurila, ne pomeraju?i se.
Onda se okrenuo prema Magdi. Gledala je pravo u njega mra?nim i
prodornim pogledom, u?inilo mu se, punim mržnje.
„Ne znam… šta se desilo…“ promucao je, „ali, ovo je moja ku?a!“
„Pa, upoznaj nas onda sa porodicom!“ zapovedi Magda odlu?no.
Oseti da više ne kontroliše svoje pokrete! Video je sebe kako otvara
vrata auta i izlazi. Otvorio je kapiju, okrenuo se i bez ?u?enja gledao
kako je Magda sama izašla iz auta, zakora?ila odlu?no i prošla pored
njega, kroz kapiju u dvorište! Nisu joj trebala invalidska kolica, sa kojih
ju je on podigao i smestio na zadnje sedište, tamo u Beogradu.
(nastavi?e se)
A rgus Book s Onl i ne Magazi ne
16