mu se, uz muziku koja je prijala, ponovo pridremalo. Pre nego što ?e
zaspati, pomisli; kona?no sam video iznutra staru ku?u…
Probudio ga je zvuk interfona. Uporno je tandrkao ve? drugi put.
Izvukao se iz kreveta i trljaju?i o?i izašao u pred-soblje.
Pritisnuo je dugme, pa se javi: „Šta god da prodaješ, ne kupujem!
Briši!“
„Ne prodajem, ja poklanjam celog sebe, sve, osim buljsona!“,
smejao se Ivan.
„Za tebe sve, ljubavi,“ otklju?ao je ulazna vrata pritiskom na dugme
interfona. „Popuši mi, majmune!“ Otklju?ao je zatim vrata stana i ušao
u kupatilo, dok se Ivan penjao stepeništem. Umivaju?i se ?uo je kao
Ivan ulazi u stan.
„Draga, kod ku?e sam!“, cerekao se Ivan iz predsoblja.
„Skuvaj nam kafu!,“ doviknuo mu je iz kupatila.
Uzeo je iz orman?i?a u kupatilu ?iste bokserice, crvene, sa širo¬kim
crnim prugama postrance i navukao ih. Kad je ušao u sobu, po?eo je sa
prvom serijom sklekova. ?uo je Ivana u kuhinji kako lupka šoljama.
Par minuta kasnije pojavio se u sobi sa dve šolje za ?aj pune kafe.
„Isuse, zar baš moraš da mi mlatiš pred o?ima svojim zgodnim crvenim
dupetom?“, cerio se posmatraju?i oznojenog Mila kako radi sklekove.
„Hajde, naduvao si se ve? kao žabac pred parenje, evo ti kafa.“
„A? Šta kažeš?“ podigao se Mile pokazuju?i snažne miši?e svog tela.
„Mogao bi i ti, štreberu, ponekad da uradiš koju seriju sklekova.“
„Hvala, ne pušim!“ Ivan je seo na fotelju. „Uostalom, Nataši se svi?a
moje zmijsko telo, ovakvo kakvo je.“
„Ravan si kao daska,“ re?e Mile sedaju?i preko puta Ivana. Uzeo je
sa sto?i?a cigaretu, zapalio je, i otpio gutljaj kafe. „Šta tu ima nekom
da se svi?a?“, smejao se Mile.
Ivan ga je znatiželjno osmotrio, pa ga upita:
„Kad bi ti neko ponudio da izabereš šta ?eš da uzmeš, pamet ili
miši?e, šta bi izabrao?“
„Miši?e,“ odmah je odgovorio Mile. „Pamet se ne vidi. Mogu ja i da
?utim kad sam u društvu pametnih, da se ne odam!“ nasmejao se Mile.
„Znao sam da ?eš tako odabrati,“ nasmejao se Ivan.
„Pa, šta ima?“ Mile je otpio gutljaj kafe.
Ivan se uozbiljio.
„Ima deset sati pre podne, a Laki još nije otvorio klub. Sad sam bio,
još uvek je zaklju?ano.“
„Ne li?i to na Lakija. Uvek otvara na vreme,“ zamislio se Mile. Dohvatio je mobilni telefon sa sto?i?a i pozvao Lakijev broj. Automat sa
druge strane obavestio ga je da je pretplatnik trenutno nedostupan.
Pozvao je fiksni broj. Zvonilo je do kraja, niko nije podigao slušalicu.
„?udno, na mobilni nije dostupan, u stanu se ne javlja.“ Mile je
ustao i obukao farmerice i majicu. „Hajdemo dole da vidimo da li su mu
kola tu. Možda je negde otišao?“
Garaža je bila zaklju?ana. Provirili su kroz rupe me?u daskama na
vratima i videli da Lakijev žuti golf kec, kabriolet, nije u garaži.
„Kuda je otišao, a da nije poneo mobilni?“ pitao se Ivan.
„Možda ga je poneo, ali tamo gde je sada nema signala…“ rekao je
Mile.
13.
Dok je plovio kabrioletom starim dvadeset godina auto-putem od
A rgus Book s Onl i ne Magazi ne
8