PISMO-GLAVA, ILI SAMO Š(n)ALA
Probudi?e te praznina moje strane kreveta, ispuniti praznina
sopstvenih misli u sobi punoj nataloženih mirisa no?ašnjih doga?aja. Iz
horizontale ?e te svojim nitima kao marionetu di?i ose?aj krivice, jer to
se dešava ?ak I posle dobrog vina koje si sam pravio ako ja pridodam
svoje mušice. Ne?eš se pošteno osvestiti, a ve? ?eš sedeti za stolom i
?itati ovo pismo koje ?e presretati tvoje predStoje?e korake… A oni ?e
nošeni strepnjom za mene, obuveni u žurbi u ku?ne papu?e, šljampavo
str?ati niz stepenice naše sojenice. Juri?eš kroz šumu žele?i da
pretekneš radnju koju ti diktiraju ovi redovi, kao što si uvek kaskao za
mojom nepredvidljivoš?u i stigao sa mnom ?ak dovde, verni moj
pratio?e. Ali bi?e kasno – na obali reke, na mojoj uredno složenoj
garderobi na?i ?eš poruku:
Vetar je odneo moje re?i, reka moje telo, a vreme ?e odneti
uspomenu u tebi na mene. Zbogom, mili moj.
I treš?e se ovaj papir u tvojim rukama ko naša draga razjebana buba
(VW 1308 s) u kojoj smo se prvi put poljubili, kojom smo sve napustili,
kojom smo se dovezli do ove vukojebine i koja je bila naš jedini dom
dok ne skucasmo pravi. I seti?e te o?aj Mikinih stihova ´Ne kradi mi
sebe od mene, budalo jedna…´ I sede?eš o?ajan na obali reke i misliti
da je svemu kraj, da nazad nema, a napred ne postoji. A ima, moraš da
okreneš drugi list , ta?nije – taj što držiš u rukama da pogledaš i s druge
strane. Vide?eš da piše kako stojim naga i nasmešena iza tebe i ?u?eš
kako t H?qo?[H8?$?1hX[[H ?[H ?K Y?[?H Yx?)??RYH??H x?)??\?K?\?]?K?[[??Z???qh]? ?qhYH?Z?Yx?)?8?$\?q!?qhHH?qo?qhH ?H?Y??1h]? H ??\?[H q!?]?[HH ?Y?[H ?Z??[?[?H ?H??H ?H?X[?#X\?Z\?[?H1!?H ?]]?Z???]H ?^??JY[?JK??H X?H^??Y?\? ?]q!?H?][?[KH ??[H??YZ?K???H ??\????? ??H?HXY?^?H?B??NB??