Hokus nije gotovo ništa od ovoga ispri?ao seljaninu. Prvo je pokušao da izbegne svaku komunikaciju s
njim, ali se put ispostavio predugim i morao je s vremena na vreme da izusti nešto makar da razbije
neugodnu tišinu. Pri?ao mu je o svojim avanturama, o putovanjima, užasnim ?udovištima koje je pobe?ivao i
nagradama koje je za to dobio. U pri?ama je veli?ao svoje lova?ke i magijske sposobnosti, žele?i da mu time
ulije poverenje, jer je bilo o?igledno da nije bio velik i snažan poput klasi?nih heroja. Pokušao je i da ga
ispita o tome kakvo je ?udovište koje je napalo njegovo selo, ali je izme?u predugih pisaka i uzdisaja saznao
samo da je „strašno“ i veliko tako da je brzo digao ruke. U jednom trenutku ga seljanin stidljivo upita da li
može da mu pokaže magiju, na šta gnom stvori kuglicu od svetlosti, prebaci je s prsta na prst a zatim u?ini
da nestane u njegovom dlanu. Ovaj prosti trik je zapravo bio jedini koji je istražitelj umeo savršeno da
izvede, ali bio je više nego dovoljan da starac otvori usta i zabalavi od oduševljenja.
Tvrdo sedište, tvrd ov?ji sir i još tvr?i hleb kojim ga je starac poslužio po?eli su polako da idu Hokusu na
živce i kada ih je ko?ijaš obavestio da bi trebalo da stignu uskoro, preplavi ga talas olakšanja i uzbu?enja.
Po?eo je odmah da osmišljava tok akcija. Nije planirao da istog dana krene da radi; trebalo mu je malo
odmora od puta kao i neka pristojna hrana. Onda bi mogao da koji dan uživa u doma?em rumenom vinu i
rumenim devojkama dok osluškuje i prikuplja podatke. Kada mu sve kona?no dosadi, krenu?e na posao.
Hokus nije bio neki radnik, ali mu je uzbu?enje izazova donosilo volju i zadovoljstvo. Sama pomisao na novu
avanturu ?inila je da mu srce preska?e. U stvari, ?inilo mu se da cela ko?ija podrhtava.
Senka prekri prozore dok su kružili oko velikog pustog brda. Kada su se kona?no popeli krivudavim
kamenitim putem, ko?ija se kona?no zaustavi. Starac je izleteo istog trenutka i o ne?emu uzbu?eno pri?ao
sa ko?ijašem. Hokus proveri ru?ni samostrel, vre?icu s novcem i sa džebanom, namesti kaiš i kro?i napolje.
Jako sunce ga u trenutku zaslepi i on natu?e šešir preko ?ela, udahnu svež planinski vazduh i krenu ka
konjima koje su starac i ko?ijaš uzalud pokušavali da smire. Hokus primeti da nisu u selu, niti u blizini
jednog. Ko?iju, kao i zemlju ispod njih zatresaše drhtaji. Konji su se propinjali kao poludeli, a pogledi ljudi
pored bili su uprti ka istoku. Hokus skinu šešir.
Oko pet stotina stopa daleko od njih nalazilo se selo ugnež?eno izme?u dva gola brda. Makar ono što je
ostalo od njega. Po selu je gazilo divovsko stvorenje, više od oba brda zajedno. Imalo je ?ovekoliko telo
prekriveno kožom poput mešavine kamena i zmajeve krljušti, a iz nimalo ?ovekolike glave virile su
mnogobrojne izrasline nalik na kljove i rogove. Svaki put kada bi zakora?ilo stopalom, šutnulo bi ku?u ili
ambar tolikom silinom da su komadi?i crepova padali samo nekoliko stopa od ko?ije. Istražitelju se u jednom
trenutku u?ini da nebom leti krava.
Zgazivši nešto što je moglo biti crkva, džin ispusti pobedonosni urlik, glasan poput vriska orkana na
pu?ini.
Ko?ijaš je bio preokupiran konjima, a seljak se okrenu ka gnomu i re?e – Svi su se još onomad sakrili u
šumu. Životinje nismo mogli sve da spasimo, al’ kol’ko smo mogli. I, koji vam je plan, gos’n Lokvude? S koju
magiju ?ete da ubijete ?udovište?
–Ma, vi niste normalni.
Tišina. Pisak.
– Aa?
Vidno bledog lica, gnom se okrete ka starcu i ponovi – Vi niste normalni! Ja... ne mogu. Ovo? Hah! Ne.
Ovo ne može. Mislim, nije u mogu?nosti...
– Kako? Ali mi smo vam dali pare!
– Evo vam pare, jebale vas pare! – re?e gnom rastrojeno. Pokušavao je da zadrži dostojanstven stav i da
smisli smislen izgovor, ali svaki put kada bi osetio drhtaj zemlje, telo bi mu se zgr?ilo, a licem bi mu sevnula
grimasa užasa. Bore?i se sa prirodnim porivom da na?e rupu u zemlji i zavu? ?e se u nju, preturao je pani?no
po vre?ici s novcem.
– Evo... ovo su vaše pare... ovo ?u da zadržim, za troškove... a ovo... ide vama, izvolite! – re?e i pruži
šaku nov?i?a ko?ijašu.
– Nazad za Košnicu?
– Nazad. Odmah, ako može.
Nije trebao da mu kaže dvaput. Ko?ijaš viknu – Ija! – puknu bi?em i okrenu ko?iju nazad. Hokus na?ini
blagi naklon starcu pre nego što usko?i u ko?iju, ostavivši ga da cvili na letnjem suncu.
A rgus Book s Onl i ne Magazi ne
88