И баш онда кад заћутали проговори , дигне главу , кад проради жива реч , која је надживела и корњаче и лажна сведочења и врзина кола ковача муња , подметача кукавичијих јаја , међаша од глоговине и песме препарираних птица . Бас тада ... Доживели смо да нас уходе са пуно имена , шибају преполовљене . Да крешу глас јавора , расцепе гусле вековне . Да без гласне речи постанемо беле вране и црне овце . Да нам расцепе Бога , раскопају земљу , распарчају племе , сасеку народ , располуте цркву , преполове мошти исцељујућег свеца , пресеку погачу , располуте језик , располове глас и срце ластавице . Зора ко тек помузено козје млеко , а ја грбавац босоноги , без вунених чарапа , без прапораца . Гусле расцепљене , распукле се напола . Сад нит их свирам ја , нит их свира ухода . Док не прекипи . А потковани глас букне као врба ... Вуку нас за језик , сврби , ко да сам се коприве најео . Наћутао сам се . Време је да проговорим . Свирале ми расту на дрвету , ко гусле јаворове . Иако сам преполовљен , распалићу по уходама . Дићи ћу и глас и главу као буру . Огрлатићу ! Ја нисам буква : Ја сам јавор , са грбаче збацићу гуштере и јахаче ветра . Јер , то је мој усуд и белег од рођења ... Тако ми гласа поткресаног .
АФОРИЗМИ ИЗ АУСТРИЈЕ - ЖИВКО БЕГОВИЋ
Вук Бранковић није умро , он још живи , чему се са одушевљењем још увек неко диви !
Народ много жали за демократијом , што је постала " болесна " и једва " дише " јер је неки политичари упропастише !
Неки Срби желе у Европску унију , али су им њена врата " тесна "!