ЛЕГЕНДЕ ПИШУ ЗА ШИПАК
СИМО МАТАВУЉ - БАКОЊА ФРА-БРНЕ ( ОДЛОМАК )
Од кретног иметка имао је : жену Осињачу , три сина , двије кћери , двије краве , двадесеторо вуњачи , двоје магаради и свињу за посјек .
У родној години Кушмељ се могаше исхранити својим житом до Божића , а од тада до Петрова дне намириваше кутње потребе продавши вино , ако је и оно родило , продавши вуну и смок , продајући воће кад му је доба , и дрва преко све године у граду . Уз то , Осињача је ткала по вас дан , а њезино је ткање било на цијени .
Ето тако се у кући Кушмељевој састајао крај с крајем у родној години . Додуше њихове потребе не бијаху превелике . Нека је свагда пуре изобила , свечаником помало и помало комињака да се залије сухи залогај ; нека је мркадине да се тијело покрије , па доста . По томе можете судити како су животарили Чагаљ и Шунда , а како и сви остали Јерковићи . Али сиромаштина није срамота никоме , а најмање светој лози ! А кад би љетина издала ? А кад би љетина издала , богме , и онда се њекако долазило крају . Осињача би ткала по вас дан и по сву ноћ , магарци натоварени дрвима и за њима Кушмељ касаху чешће пут варошице , а , што је најглавније у таквој невољи , и Кушмељ и Осињача и Кушмељићи стегли би се у појасу . Душа ваља , у злој години фра-Брне је помагао највише старијега брата , поњешто и ону двојицу . То је дује чинио као добар човјек , али томе бјеше и један крупан узрок , није вајде крити . Рекосмо попријед да су Јерковићи маличак прихватљиви , а глад је глад , а људи су људи , па ето фратру бруке готове , ако не претече зло ! Сад да пријеђемо на оно што је претежније . Кушмељ као да бјеше и најпоштенији међу својим земљацима . Велимо : као да бјеше , јер не знамо поуздано . Он се клео да никад никоме није ништа украо осим стричевима двије козе , и то прије но што се оженио , и то по наговору покојног стрица Јурете ; али су се и Зврљевљани клели да он има на души бар тридесет грла што ситне што крупне стоке , и још многе манастирске ствари . Сад , ко би у том могао право пресудити ? Одиста се претјеривало и с једне и с друге стране . Тако је канда и царска власт мислила , те пребивши на полак и узевши на ум да кад је човјек из Зврљева , а није прихватио више од петнаест глава животиње , да тај човјек није пријешао из граница честитости , те да може бити народнијем главаром . И постави власт Кушмеља кнезом у Зврљеву . А Зврљевљани у тој прилици рекоше : „ Лако је ономе бити светац , коме је бог отац !“ Бива : „ Фра-Брне је бог , пак ти је лако , Кушмељу !“
А и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке , љубио га је „ као крух вино “. Само да знате колико је пута с њим јео , баш с њим за једнијем столом , и у манастиру и по жупама ! С њим је и путовао . Два пута идоше заједно чак до Задра ! Он га је од дуга ослободио , он му је кров поплочао , он стоку купио , његова га је препорука дигла на кнештво итд .