Цар запосли младиће као званичне краљевске кројаче и рече да ће ново одело носити на великој свечаности која ће бити оџана за неки дан . Када је дошао дан велике свечаности , младићи позваше цара код њих у одаје да га обуку . Цар поведе опет највише министре , породицу и пријатеље па оде код младића . Када уђоше у одаје младићи приђоше цару и рекоше :
- Ово су панталоне , ово је одело а ево га и огртач … Сва три дела су лака као перо и то је једна од магичних особина наших одела , онај ко их носи неће уопште осетити да их има на себи . Онда прођоше по соби и дадоше другима да додирну тканину и увере се колико је лака .
- Заиста , ово је невероватно -- сви широм собе почеше да коментаришу иако нико и даље није видео одело које није ни постојало .
Након тога младићи замолише цара да се скине па обојица приђоше и почеше да га облаче , део по део своје невидјиве одеће . Када завршише , цар стаде пред огледало па поче да се огледа :
- Како добро изгледа … Како ми добро стоји … Какве прелепе боје … Какве шаре … А тек како је лако … Ово је заиста најбоље одело које сам икада купио . Идемо на свечаност -- рече цар .
Напољу је било пуно људи и сви су жељно ишчекивали да виде царево ново одело . Када најзад цар изађе са својом пратњом која је ишла иза њега и правила се да држи дуги огртач како се не би вукао по земљи сви почеше да причају о оделу и да га хвале . Нико није желео да призна да не види одело и да буде проглашен за глупог . - Али он нема ништа на себи -- повика једно мало дете које је стајало у маси . - Дете говори истину , цар јесте го -- повика затим отац детета . - У праву сте , ни ја не видим одело -- повика човек поред .
- Ни ја … Ни ја … Ни ја … -- почеше да вичу остали људи .
На крају су сви почели да се смеју голом цару , чак и његове најближе слуге . Цар постиђен брзо побеже у двор где не нађе младиће који су одавно побегли са својим златом . Од тог дана цар се променио , више није марио само за одела већ за свој народ , своје слуге а нарочито за своју најближу породицу .