- Ах , да , веома је лепо … -- затечено рече министар . Веома ми се свиђа избор боја и шара на тканини .
- Веома нам је драго да то чујемо -- рекоше младићи . Кажите цару да спреми јос злата уколико жели да наставимо да радимо .
- У реду , пренећу Ваше захтеве цару -- рече стари министар и оде . Младићи наставише да раде , и након неколико дана опет саопштише да цар може послати неког од својих слугу да погледа одело и пренесе цару своје утиске али да цар и даље не сме доћи јер одело није у потпусности готово . Цар тада посла мужа своје ћерке , принца , да погледа одело и пренесе утиске . Млади принц уђе у собу , приђе столу али баш као и стари министар не виде ништа јер није било ничега на столу .
- Одело је скоро завршено -- рекоше младићи . Да ли Вам се свиђа ?
- Веома је добро , задовољан сам вашим радом и то ћу рећи цару -- рече уплашени принц који је због овога помислио да није достојан трона који га једног дана очекује .
- Одлично ! Реците цару да спреми још злата и одело ће бити завршено за пар дана .
- У реду , пренећу Ваше захтеве цару -- рече забринути принц и оде .
Ускоро младићи саопштише да је одело завршено и позваше цара да дође . Цар окупи своје највише министре , породицу и пријатеље и оде код младића . Чим уђоше у собу стари министар и принц сматрајући да одело сви виде повикаше :
- Погледајте га само , зар није прелепо ? Те боје , те шаре , тај крој …
Цар приђе ближе столу али не виде ништа . Онда се запита да ли је он глуп , или још горе -- не заслужује да влада … Међутим брзо се окрену ка младићима и рече да је одело одлично , да је најлепше које је икада имао и да је презадовољан . Након тога сви у соби одмах почеше да причају о оделу и да коментаришу између себе иако га нису видели али да не би испали глупи .