Замолих библиотекара да ми покаже где се налазе књиге о животињама , пре свега оне које се односе на овце и псе . Рачунао сам да ми ова невина бића могу показати пут којим би требало да идем до новог запослења . Животиње имају урођени нагон да људе чине срећним , толико сам знао и из дневне штампе . Водећи ме ка полицама са том врстом стручне литературе он , схвативши ваљда да ме је оптеретио својом приватношћу , да би ме одобровољио поче да мекеће као овца а повремено и да арлауче као шарпланинац на пун Месец . То ме је уплашило јер помислих да имам посла са лудаком који је ону ружну али приступачну библиотекарку ( нарочито смотаним младићима попут мене ), највероватније убио и заузео њено место . Јер , како данас другачије доћи до радног места , зар не ? Ипак смири ме малопре прочитано сазнање да је и ведрина ума , а то је било оно што је управо приказивао стари библиотекар , ипак неки облик среће те пођох до рафа са књигама о животињама успут мјаучући не бих ли му тим гестом показао извесно разумевање за напор који улаже у мој случај упркос сопственој очигледној унесрећености телом и духом . Док сам листао књигу о овцама он ми се пожали да не памти кад је последњи пут јео јагњетину и додаде тужно да мисли , с обзиром на околности у којима живи , да до краја живота неће ни јести омиљену му јагњетину . Да бих га орасположио слагао сам му да ја штавише уопште и не волим да једем јагњетину па ни овчетину због интензивног мириса на шта он зађе за витрину и сматрајући да то нећу чути опет снажно пусти ветар . Наравно да у књигама о овчарству нисам могао да се снађем те прионух на енциклопедију о псима . Можда ме ту чека срећа . Уосталом , пас је најбољи човеков пријатељ а пријатељство је , чуо сам од многих , највећа могућа срећа на свету . Живети за друге , рекох библиотекару уз непријатну гримасу због одурног мириса који он донесе са собом излазећи иза полице са књигама , је извор велике среће . Тја , рече он , а можда је рекао и да , углавном нешто је одбрусио прилично неувиђајно . Тада одлучим да му признам због чега трагам за кључем који ће ми помоћи да се запослим на месту и званично срећног становника ове земље . Новац , рекох , то је оно што ме можда једино може учинити срећним у животу . Поменух и оних педесет осам хиљда евра . Он је већ из фијоке у столу вадио неку музгаву флашу и предложи ми да у то име попијемо његову домаћу дасковачу . Прави је сам , потпуно природном методом . Уз чашицу рече да по врло повољној цени откупљује на пијацама гајбе са натрулим воћем и , пошто воће , обично труле банане лепо очисти од црнила и затим опере , подели деци а од остатка природног воћног шећера на гајбицама прави изврсну домаћу , лековиту ракију познату као бренд : гајбовача .